Najpre je, kako je kazao, angažovao i primorao svoje otvorene lobiste, Bilčika, Piculu i još par anonimnih lobističkih imena, da se brutalno umešaju u unutrašnje stvari naše države, presuđujući šta je ustavno, a šta nije, u korist njega lično, a potom je, pošto mu lobiranje manje uticajnih evropskih zvaničnika nije pomoglo, odlučio da u pomoć prizove Venecijansku komisiju.
Prisećamo se da su svi ovi evropski lobisti „mudro ćutali“ kada su Filip Vujanović ili Vesna Medenica po treći put od strane bivšeg režima protivustavno birani na najznačajnije funkcije u državi, ili nedavno kad je uz podršku DPS-a doista prekršen Ustav i izglasan Zakon o lokalnoj samoupravi, gde je bez izborâ dodeljen i produžen mandat predsednicima opština, istakao je Bojović.
„Uobičajena praksa je da se mišljenje Venecijanske komisije traži ne posle izglasavanja određenog pravnog akta, već pre toga, kada je akt još uvek u proceduri i kada savetodavno mišljenje ovog stručnog tela može eventualno da pomogne da se prvobitni zakonski tekst dodatno koriguje i poboljša. Gde je bio gospodin Đukanović sve ovo vreme od 17. oktobra, kada je izmenjeni i dopunjeni Zakon o predsedniku predat u skupštinsku proceduru? Neće biti da je baš čitav taj period boravio u Egiptu, krijući se i bežeći od protesta, koje je sam neformalno organizovao“, naglašava Bojović i dodaje:
Mišljenje ovog tela je mogao da traži i ranije, ili se možda nada da će sada, u poslednji čas, dobiti mišljenje koje će mu omogućiti da dalje krši Ustav, kao što je ranije, preko svojih odanih kadrova u Venecijanskoj komisiji, Zorana Pažina i Srđana Darmanovića, uspeo da isposluje da pojedini članovi Sudskog saveta protivno Ustavu ostanu do dana današnjeg na svojim pozicijama, iako su im mandati istekli još davne 2018. godine. Tako je, na primer, Vesna Simović Zvicer ne samo naprasno prijavljena da glasa u Šavniku, iako odavno živi u Podgorici, već je i izabrana za predsednicu Sudskog saveta, iako joj je mandat u tom telu davno istekao.
Prema njegovim rečima, nema ništa protivustavno u izmenjenom Zakonu o predsedniku, već je samo normativno razrađena jedna ustavna predsednička obaveza, koju aktuelni predsednik nije ispunio, kao što je kroz Zakon o pomilovanju razrađena druga ustavna predsednička nadležnost, ili kao što će kroz Zakon o Skupštini i Zakon o Vladi biti razrađene ustavne obaveze ovih institucija.
Svrha zakonâ jeste, između ostalog, da bliže odrede i propišu pravne norme koje u Ustavu, kao krovnom pravnom aktu, i ne mogu biti propisane osim generalno. Naravno, da ovo Đukanović zna, ali isto tako zna da je njegov predsednički mandat pri kraju, da mu sve pozicije izmiču, pa u skladu sa devizom: „država to sam ja“ pokušava nekako da sve ostale institucije derogira i uvede u vanredno stanje.
DF poručuje Milu Đukanoviću da je većina od četrdeset jednog poslanika i poslanice u Skupštini Crne Gore stabilna i da će ponovo izglasati izmenjeni Zakon o predsedniku koji je sasvim u skladu sa Ustavom. Takođe, pozivamo njegovu partiju da na sednici 22. novembra izglasamo sudije Ustavnog suda, kao jedinu merodavnu instancu pred kojom se može zatražiti mišljenje da li je Zakon o predsedniku u skladu sa Ustavom, kao što ćemo i mi od istog suda zatražiti ocenu da li je Đukanović prekršio Ustav odbijajući da predloži gospodina Miodraga Lekića za mandatara i time blokirajući izbor Vlade i uvodeći državu u neregularno stanje.
Ono što je, na kraju, u svoj ovoj trenutnoj političkoj nedoumici sasvim sigurno i potpuno izvesno jeste činjenica da se predsednički izbori bliže i da, nakon tih izbora, remetilački faktor, kakav je Milo Đukanović, ne da neće biti predsednik države, već neće više moći da postane ni predsednik mesne zajednice, uz svo uvažavanje čestitim predsednicima mesnih zajednica.
U tome mu zasigurno ne mogu pomoći nikakve međunarodne instance, pa čak ni da se Bilčiku i Piculi pridruže takva lobistička imena kao što su „nepristrasni“ Jelko Kacin ili „umereni“ Nenad Čanak, poručio je Bojović.
