Istakla je da se vide promene trenda kada su migrantski tokovi u pitanju.
“BiH je tranzitna zona. Imamo bolje organizovane krijumčare koji menjaju rute. Srbija je uvela viznu politiku što ograničava ulaz za određena državljanstva što je utecalo na manje ulazaka u BiH. Ta cela trasa je važna za njihov dolazak do Evrope. Moramo se boriti sa tom pojavom da regulišemo taj boravak njihov u BiH”, kaže Lungaroti.
Hrvatska je nedavno ušla u šengen zonu što se može odraziti na ljude u pokretu i njihov ulazak iz BiH u Hrvatsku.
Možda vas zanima
“Tokovi se nastavljaju, da li će doći do promene, moguće je. Imaćemo verovatno migrante koji će se duže zadržavati u BiH, na to se moramo pripremiti”, dodala je.
Četiri prihvatna centra za migrante u BiH imaju oko hiljadu ljudi, dok je oko četiri stotine migranata samovoljno van njih. To je neuporedivo manji broj za razliku od prošlih godina i IOM se trudi da im omogući dobre uslove i uključi ih u društvene tokove sa lokalnim zajednicama. Projekat inkluzije ljudi u pokretu je dao odlične rezultate, a taj projekat završava uskoro.
“Ovaj projekat se završava u martu 2023, ali aktivnosti na jačanju društvene povezanosti se nastavljaju. Imamo jedan projekat novi od 6 miliona KM. Pored ovoga smo radili i na jačanju dijaloga zajednica i migranata, radili smo sa fakultetima, civilnim društvima i NGO. Radili su na raznim temama i vrednostima koje vežu ljude”, kaže.
U decembru je IOM obilježio Međunarodni dan migranata u Banja Luci, prikazujući No Nation Fashion performans i panel diskusiju na temu “Ekonomski potencijal migranata”.
Državljani Rusije traže azil za Hrvatsku
Državljani Ruske Federacije dolaze kao turisti u BiH igde mogu ostati do 30 dana i dolaze na granične prelaze gde traže azil u Hrvatskoj.
“Krajem 2022. godine čuli smo da građani Ruske Federacije borave u pograničnom području Hrvatske i BiH i nisu tražili posebnu pomoć. Krenuli su prema Hrvatskoj tražeći azil. To je pitanje na kojem rade kolege iz UNHCR-a i državni organi”, zaključila je.
