Banjaluka – „Kandidatski status za BiH predstavlja i sve i ništa”, stav je analitičara povodom izvesnog sticanja statusa kandidata za članstvo zemlje u EU koji bi trebalo da bude odobren danas u Briselu. Ministri Saveta EU preporučili su u utorak liderima EU da danas daju takav status za BiH.
Možda vas zanima
Ono što provejava kao najupečatljiviji utisak jeste gorčina u javnosti koju izaziva to što se „dobra volja” evropske zajednice više tumači kao iznuđena, a manje kao iznenadna spoznaja o skrajnutom delu sveta koji želi da se pridruži Evropi. Zato u gotovo svim reakcijama prevladava utisak da je motive EU teško razumeti kao želju da sebi pridruži malu zemlju na evropskom kontinentu, već da se mogu shvatiti kao pokušaj da širenje uticaja na tom prostoru ne dozvoli Rusiji ili Kini.
Ipak, na nove signale iz Brisela nije bilo negativnih reakcija. Zvaničnici oba entiteta smatraju da su evrointegracije dobre za BiH, ali u RS ipak imaju dozu skepse pa skreću pažnju na to da put ka Briselu ne bi smeo da bude politički zloupotrebljavan i uslovljavan zahtevima protiv autonomije tog entiteta. Za razliku od pojedinih analitičara koji ustajalu dinamiku evrointegracija stavljaju na savest Briselu, Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke koja prati proces evrointegracija, stvari posmatra iz druge perspektive: „Kandidatski status za BiH trebalo bi da unese malo optimizma u sivu stvarnost.
Čini mi se da više entuzijazma pokazuju evropski zvaničnici i pojedini državnici zemalja članica EU nego što to čine domaći političari. Nebitno je koji motivi stoje iza dobijanja statusa kandidata, BiH mora da učini krupne i ozbiljne reforme, a za to vlasti ispoljavaju samo deklarativno opredeljenje”, kaže Topićeva za „Politiku”.
Smatra da posvećenost domaćih lidera nije dovoljna i ističe da je kandidatski status poruka da BiH pripada evropskoj porodici, što bi trebalo da motiviše vlasti da rade na ispunjavanju uslova.
„Pozadina jeste rat u Ukrajini i nastojanje da se smanji opasnost od prelivanja posledica na ovaj prostor, uz smanjivanje ruskog uticaja”, kaže Topićeva. Kad je reč o motivima domaćih vlasti za proces pridruživanja, smatra da je posredi želja za pristup nekim novim fondovima i finansijskim sredstvima.
„Nažalost, sumnjam da će ih nove okolnosti pokrenuti ka promeni pristupa u funkcionisanju države. Političke pozicije u BiH su prilično zacementirane i teško je poverovati da bi oni taj pristup preko noći mogli da promene. Jedan od motiva, prvenstveno srpske zvanične politike unutar BiH, svakako je insistiranje na gašenju kancelarije visokog predstavnika BiH”, navela je Tanja Topić.
S druge strane, deo analitičara vetrove iz EU smešta u domen geopolitičkih rivalstava i promena na globalnoj sceni.
Možda vas zanima
„I pre desetak godina govorili smo da će doći vreme u kojem će Rusija, Turska i Kina i druge sile baciti svoje poglede na BiH i region, težeći ka stvaranju novog svetskog poretka”, izjavio je za „Glas Srpske” predsednik Evropskog pokreta u BiH Predrag Praštalo. Naveo je kako proces proširenja od 1950. do 2013. i ulaska Hrvatske, a posebno 2004, kada su Češka i niz drugih u najvećem paketu pristupile uniji, pokazuje koliko je važno proširenje na celu Evropu.
„Dok Balkan ne bude u uniji, neće biti zaokružen projekat EU kao jednog od lidera novog sveta. EU od 1950. do danas nije dostigla ni 50 odsto snage, političke i diplomatske, koju imaju SAD, Kina, Rusija, Turska”, smatra on.
Predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da zemlje regiona podržavaju napore EU za zbližavanje, ali da očekuju pragmatičniji i kredibilniji pristup Brisela kad je reč o pojedinačnim zemljama ili zapadnom Balkanu u celini.
Smatra da one zemlje regiona koje žele da budu deo EU imaju sjajnu mogućnost da se pripreme za evrointegraciju kroz razne regionalne inicijative za saradnju.
„Berlinski proces je sigurno jedna od njih, kao i inicijativa ’Otvoreni Balkan’. Te inicijative su kompatibilne”, naglasila je Cvijanovićeva.
Glupost. Kakva crna EU