Oni su, na konferenciji za novinare na trgu Republike u Ljubljani, rekli da jedan od problema sa kojim se suočavaju predstavlja to što kada taman pomisle da su konačno bezbedni, saopšti im se odluka o deportaciji, prenosi televizija Slovenija.
Oni su kazali i da žele lakši pristup radnim dozvolama, budući da sada na njih čekaju po devet meseci, dok u nekim drugim zemljama EU imaju mogućnost da rade odmah nakon podnošenja zahteva za azil.
„Većina nas je putovala kroz Hrvatsku, a potom zatražila azil u Sloveniji. Znate li zašto nismo ostali u Hrvatskoj? Poslednjih godina to su jasno pokazali i mediji i organizacije za ljudska prava, sudovi, pa čak i Evropska komisija. Hrvatska policija sistematski zlostavlja izbeglice, krade, muči i maltretira ih, a nakon svega ih vraća u Bosnu ne dozvoljavajući im da zatraže azil“, naveli su u saopštenju.
„Istinitost ovih izveštaja možemo da potvrdimo jer smo ovo nasilje i rasizam iskusili iz prve ruke. U Hrvatskoj nismo imali šanse za pošten proces. Policija nam je stalno pretila i na kraju nam je dala papir da imamo sedam dana da napustimo zemlju“, kažu u saopštenju.
Zbog toga su, navode, pobegli u Sloveniju zbog čega su bili veoma šokirani kada im je Ministarstvo zdravlja objasnilo da će za nekoliko meseci biti vraćeni u Hrvatsku.
„Kako je to uopšte moguće? Zar nismo već dovoljno propatili? Zašto u Sloveniji ne možemo da nađemo sigurnost za ljude čija su najosnovnija prava povređena. Ministarstvo želi da nas vrati u ovaj pakao. Oni čak žele da vrate porodice sa malom decom, bolesne i povređene. Svi znamo da u Hrvatskoj ne postoji pravedna procedura azila. Šta da radimo ako nas vrate? Deportacija u Hrvatsku je za nas kao smrtna kazna“, naglasili su.
Možda vas zanima
Kako navode, Hrvatska nema funkcionalan sistem azila, a tamošnja policija je nasilna prema izbeglicama.
Državni sekretar u Ministarstvu rada, nadležan za socijalna pitanja, tržište rada i zapošljavanje, radne odnose i radna prava, Dan Juvan, koji je prisustvovao konferenciji za novinare, najavio je izmene zakonodavstva u ovoj oblasti.
„Ministarstvo rada predložilo je rok od tri meseca. Međutim, Zakon o međunarodnoj zaštiti i Zakon o strancima, koji su predmet pomenute odluke, u nadležnosti su Ministarstva unutrašnjih poslova“, rekao je on.
