Postalo je očigledno da je strateško oslanjanje samo na jednog moćnika, onoga sa zapadne strane Atlantika, Evropu dovelo u bezizlaznu situaciju i preteranu zavisnost od Amerike. Možda bi ovakav odnos u principu i mogao da se prihvati. Podsetimo, američki vojnici su u ne malom broju ginuli ne bi li zapadni deo našeg kontinenta oslobodili od Nemaca i, istovremeno, sprečili borce sovjetske armije da oni obave taj posao. Međutim, naklonost Evropljana prema Amerikancima, koliko god bila logična, u posleratnom periodu kao da je delovala uspavljujuće. Očigledno. Došlo je vreme koje traži novi način razmišljanja.
Šta je sporno? Sporno je to što Amerikanci globalnu krizu izazvanu rusko-ukrajinskim sukobom obilato koriste kako bi sebi obezbedili što veći profit. A taj profit moguće je ostvariti pre svega na račun Evropljana. Toga su svesni i jedni i drugi, ali popustljivosti (razuma) sa one strane okeana, za sada – nema.
Da nešto ne štima među zapadnim saveznicima videlo se još polovinom prošle godine kada je stvoren novi vojni savez. Međutim, ovaj put između SAD, Velike Britanije i Australije. Bilo je jasno da Amerikanci više ne veruju preterano u borbenu angažovanost NATO-a, pogotovo kada su u Vašingtonu za novog glavnog protivnika umesto Rusije označili – Kinu. Još veći udar na evropske saveznike usledio je kada je Australija, uz saglasnost novih partnera, otkazala francusku ponudu o izgradnji devet podmornica na nuklearni pogon vrednu čak 40 milijardi evra.
Nedugo potom usledila je vojna akcija Rusije u Ukrajini koja je zapadnu podeljenost podigla za tačku više. Zahtev Vašingtona Evropljanima da vojsci Volodimira Zelenskog isporuče ogromne zalihe naoružanja više je delovao kao naredba nego kao molba. I pored ne malog protivljenja mnogih vlada na Starom kontinentu, rečeno je moralo biti izvršeno.
I desilo se očekivano, razoružanim Evropljanima nije preostalo ništa drugo nego da nabave novu borbenu opremu, naravno opet od Amerikanaca. Vojna industrija u SAD prosto je procvetala: Svaki dolar se uložen u „projekat Zelenskog” pokroviteljima iz Vašingtona vratio višestruko uvećan.
Ovih dana sa strane SAD usledio je novi udarac Evropi. Protekcionističke mere koje sprovodi tim Džozefa Bajdena (a u pitanju su stotine milijardi dolara) i visoke cene američkih energenata narušavaju odnose dva partnera do te mere da u Evropi već razmišljaju o tome da li im je uopšte u interesu da podržavaju zapadnog saveznika u ratu u Ukrajini. „Nalazimo se na istorijskoj prekretnici. Dvostruki udar u vidu pogoršavanja trgovinskih odnosa i sve vidljiviji protekcionizam prekoatlantskog partnera prete da Evropljane okrenu protiv vojnih dejstava i transatlantskog vojnog saveza uopšte”, izjavio je jedan od briselskih diplomata. Napomenuo je da Amerika mora da shvati da se ovdašnje javno mnjenje ubrzano menja.
Kako prenosi francuski „Figaro”: „SAD su svojom antiinflacionom politikom otvoreno prekršile pravila koja je postavila Svetska trgovinska organizacija. Ali Evropa je nemoćna da se tome odupre i eventualno obračuna sa ’saveznikom’ koji joj svesno zabija nož u leđa.”
Evropi mogu da pomognu jedino novi strateški savezi, kao protivteža Bajdenovom planu, koji ogromnim subvencijama remeti konkurenciju. Zahvaljujući sankcijama nametnutim Rusiji zbog rata u Ukrajini poslovanje na starom kontinentu postalo je daleko nepovoljnije nego sa zapadne strane Atlantika – opšti je zaključak. Pravi rizik za Evropu predstavlja tehnološka, industrijska i ekonomska zaostalost koja praktično daje odrešene ruke SAD i Kini, slažu se poznavaoci.
Ili kako je nedavno rekao bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev: „Brak između SAD i EU će se, najverovatnije, završiti razvodom nakon očiglednog američkog ’neverstva’. Amerikanci nemaju nameru ni sa kim da dele svoju zaradu. Naprotiv, oni kradu i poslednju paru od svog ostarelog partnera i to čine bez ikakvog ustezanja.”
Više niko i ne pokušava da porekne činjenicu da od sukoba u Ukrajini najveću korist izvlače SAD. Evropa je nemoćna da u tom ratu pronađe svoje mesto, bez obzira na to kojoj strani se okrenula. Od samog početka konce sopstvene sudbine predala je u ruke Vašingtonu. A tamo dobro znaju kako da iskoriste pruženu im priliku.
