Tokom takvih misija, koje traju više časova, operateri koji se nalaze u Americi, sakupljaju podatke o ruskom odbrambenom sistemu na Krimu. Oni proveravaju vreme reakcije ruskog PVO sistema, snimaju frekvencije radara i beleže njihove položaje.
Rusija tvrdi da Amerika te podatke prosleđuje Ukrajini, koja je na taj način uspela da pogodi krstaricu „Moskva”. I nedavni napadi ukrajinskih dronova na Sevastopolj ne bi bili mogući bez pomoći Amerike koja zna tačan raspored brodova u luci. Rusija zbog toga razmatra mogućnost da deo brodova izmesti u Novorosijsk, van dometa ukrajinskih dronova.
Nisu otpisali Crnomorsku flotu
Inače, stalna prismotra ruskih pomorskih snaga u Crnom moru sugeriše da Amerika i Ukrajina ne isključuju mogućnost njenog daljeg dejstva u ratu. Flota bi mogla da posluži za desant u okolinu Odese, odakle bi, ako zatreba, ruske trupe mogle da nastave ka Transinistriji, koja je formalno u sastavu Moldavije ali je lojalna Moskvi.
Špijuniranje Rusije nije ni malo jednostavno jer, na primer, „global houk” ne bazira u blizini Crnog mora već čak na Siciliji. Konkretno, te bespilotne letelice poleću sa aerodroma kod Katanije, odakle preko centralne Grčke nastavljaju ka Bugarskoj, gde izlaze na Crno More. Tu se penju na visinu od oko 57.000 fita, odnosno 19.000 metara i pri brzini od oko 500 kilometara počinju da sakuplja podatke.
Istovremeno, duž granica Ukrajine, Belorusije i Moldavije, svakodnevno dežuraju NATO avioni koji beleže komunikaciju i aktivnosti ruske vojske na ratištu. Amerika koristi avione tipa E-8 „džoint star” a Velika Britanija RC-135 „rivet džoint”. To su prilagođeni avioni tipa „Boing” 707, koje prate avioni-tankeri KC-10. Kada lete britanski „avaksi”, Kraljevsko vazduhoplovstvo kao podršku šalje lovce tipa „jurofater” koji baziraju u Rumuniji.
Možda vas zanima
Na nebu iznad Rumunije sve češće se viđaju i američki transportni helikopteri. Oni su tamo stigli sa jedinicama iz sastava 101. Vazdušno desantne divizije. Američki padobranci izvode vežbe duž crnomorske obale a tamo ih prevoze helikopteri tipa CH-47 „činuk”.
Veteran iz Vijetnama, proizveden 1960.
Ipak, najviše pažnje je nedavno privukao jedan veteran, napravljen 1960. godine. To je bombarder B-52 H „stratofortres”, serijske oznake 60-0026, poznat i kao „osvetnik Dakote” koji je izvodio bombarderske misije još tokom Vijetnamskog rata. On je viđan na nebu iznad Velike Britanije, Španije, Grčke i Turske a sada i Norveške. Taj avion sve češće poleće iz baze Bodo, u severnoj Norveškoj, odakle uvežbava napade krstarećim raketama na osetljive Ruske ciljeve. To mogu da budu aerodromi i mornarički objekti u okolini Murmanska, među kojima je i baza nuklearnih podmornica u Poljarnom. Na Belom moru, u Severodvinsku se nalazi veliko brodogradilište, pored kojeg baziraju podmornice klase „akula”. Sa deplasmanom od 48.000 tona, to su najveće podmornice na svetu. Nose NATO oznaku „tajfun”. Njihov zadatak je da u slučaju opasnosti od izbijanja nuklearnog sukoba, napuste luke i zauzmu položaje ispod leda na Severnom polu. Odatle bi mogle da lansiraju po 20 raketa koje nose nuklearne glave.
