Ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Sven Alkalaj je u Savetu bezbednosti oštro kritikovao Visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, optuživši ga da je svojim delovanjem i odlukama radio protiv Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, čime je destabilizovao BiH.
Alkalaj je rekao da je Šmit preduzeo radnje suprotne Aneksu 10 (Sporazum o sprovođenju civilnog dela mirovnog rešenja) i Ustava BiH, dovodeći zemlju u stanje destabilizacije, prenela je Beta.
On je optužio Šmita da je nametanjem izmena izbornih pravila po završetku izbora prekršio vladavinu prava i slobodne i demokratske izbore, ali i da je prevario sve birače u BiH, kao i političke aktere.
„Prevario sve birače u BiH, jer sigurno bi glasali drugačije da su bili upoznati sa novim izbornim pravilima”, kazao je Alkalaj.
Ambasador BiH pri UN je dalje postavio pitanje kako BiH može sprovesti svoj ustavni princip da je demokratska zemlja, ako se menjaju pravila izbora posle izbora?
Prema njegovim rečima, druga sporna stvar je što je Šmit nametnuo izmene Izbornog zakona BiH, čije se vrednovanje sprovodi kroz matematičku formulu i koeficijent za učešće u izbornom procesu određen je u skladu sa nacionalnom pripadnošću glasačkog tela.
„To znači da imate državljane BiH koji su etnička manjina u određenim delovima zemlje i koji imaju koeficijent od, na primer, 0,5, dok građani iste nacionalnosti u južnom delu BiH imaju koeficijent 1,5, što im daje veća prava i šanse u izbornom procesu”, naveo je Alkalaj.
Takav pristup je nazvao „krajnjim oblikom etničke diskriminacije, koji je zabranjen aktima Ujedinjenih nacija, kao što su UN Konvencija o građanskim i političkim pravima i Evropska konvencija o ljudskim prava i osnovnim slobodama”.
Treća sporna stvar za Alkalaja je to što je Šmit nametnuo amandmane na Ustav Federacije BiH, koristeći dva različita popisa, jedan iz 1991. i drugi iz 2013. godine, navodeći da je njegova odluka pokazuje nameru da u saradnji sa susednom Hrvatskom obezbedi neograničeno učešće u vlasti za jednu političku stranku – HDZ, koja je ogranak te političke stranke iz susedne Hrvatske.
„Ovim je visoki predstavnik sve građane BiH doveo u stanje potpune pravne nesigurnosti”, istakao je Alkalaj u svom govoru.
Četvrta sporna stvar, naglasio je, odnosi se na činjenicu da je Šmit sve to planirao i uradio u saradnji sa Hrvatskom, što je i sama vlada te zemlje javno najavila, „verovatno smatrajući sebe garantom Dejtonskog sporazuma, što svakako nije”.
Alkalaj je optužio Šmita da je na taj način počinio krivično delo propisano krivičnim pravom BiH, dodavši da je selektivno sprovodio i presude Ustavnog suda BiH, čime je počinio krivično delo nepoštovanje odluka Ustavnog suda BiH.
„Postalo je više nego očigledno da je uloga sadašnjeg Visokog predstavnika da destabilizuje zemlju u korist jedne od susednih zemlja, kao i nekim od njegovih međunarodnih mentora, ali na štetu BiH i njenih građana”, ocenio je ambasador BiH pri UN.
On je naveo da BiH podržava instituciju Visokog predstavnika, u skladu sa mandatom datim Dejtonskim mirovnim sporazumom, ali da je „aktivnost sadašnjeg vršioca dužnosti Visokog predstavnika postala problem koji treba da bude rešen u najkraćem mogućem roku”.
„Zato vas ovim putem pozivam da ovo pitanje rešite zajedno i izvedete BiH na demokratski put u predstojećem periodu”, zaključio je Alkalaj u svom govoru u Savetu bezbednosti, gde se večeras raspravljalo o stanju u BiH.
