Uzdržanost Grčke i Slovačke prilikom glasanja za prijem takozvanog Kosova u Savet Evrope potvrdio je da su te dve zemlje „blaže“ u poređenju sa drugim državama Evropske unije i NATO koje ne priznaju tzv. Kosovo, piše „Albanijan post“.
Pored Španije, Slovačke, Rumunije, Kipra i Grčke koje ne priznaju „Kosovo“, na sceni se iznenada pojavila i Mađarska koja je priznala samoproglašenu nezavisnost, ali je glasala protiv „države Kosovo“ na putu ka članstvu u EU, navodi albanski portal.
Možda vas zanima
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu na Peleponezu Nikolaos Cifakis kaže da ovaj potez Grčke i drugih zemalja koje nisu priznale „Kosovo“ nije iznenađenje, jer, kako navodi, svako definiše svoju politiku prema sopstvenim nacionalnim interesima.
„Nema ničega novog u vezi sa Grčkom, niti u vezi sa činjenicom da stranci drugačije pristupaju članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Na primer, u nastojanju Kosova da se pridruži Unesku 2015. godine, Grčka i Rumunija su bile uzdržane, dok su Kipar, Slovačka i Španija glasale protiv“, kazao je on i istakao da je „Grčka razvila bliže odnose sa Kosovom u poređenju sa mnogim drugim zemljama“.
Tobi Vogel iz Centra za Evropske političke studije u Briselu kaže da su uzdržanost Atine i Bratislave s jedne strane, i protivljenje Budimpešte s druge, dva događaja koja ukazuju na „jačanje postepenog izmeštanja stavova u odnosu na dešavanja koja su već neko vreme na pomolu“.
„Grčka i Slovačka su jedno vreme bile ‘meke’ u nepriznavanju (tzv. Kosova). Iako nisu krenule ka stvarnom priznanju, bile su prilično tople i konstruktivne prema Kosovu u praktičnom smislu. Mađarska se, naprotiv, de fakto svrstala u red nepriznavača„, rekao je Vogel i pomenuo podršku mađarskog premijera Viktora Orbana predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada je u pitanju Kosovo i Metohija.
„Albanijan post“ navodi da su odnosi mađarskog premijera i srpskog predsednika, „zabetonirani u tople odnose koje karakterišu česti međusobni susreti“, a Vogel je za AP izneo tvrdnju da je „Orbanov glavni cilj da podriva jedinstvo EU i brani glavne prokremljske aktere na Balkanu – Aleksandra Vučića i Milorada Dodika“.
Cifakis komentariše i da je stav Mađarske protiv evropskih integracija Kosova bio očekivan, s obzirom na činjenicu da su „Mađarska i Srbija poslednjih godina našle podršku jedna u drugoj, uključujući i Republiku Srpsku“.
„Mađarska se poslednjih godina približila Srbiji i Republici Srpskoj. Mađarska solidarnost prema pitanjima srpskog nacionalnog interesa ne bi trebalo da bude iznenađenje“, rekao je Cifakis.
Vogel navodi da proces glasanja u Savetu Evrope može biti signal za teškoće koje „novu državu“ čekaju na njenom putu ka priznanju od strane svih zemalja članica EU i NATO.
„Još jedan veoma važan aspekt je činjenica da Srbija nije krila svoje neprijateljstvo prema Kosovu, testirajući moć EU. Srbija ne samo da je glasala protiv, već je pretila zemljama koje su glasale za članstvo Kosova u Savetu Evrope ili bile uzdržane, posebno Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Ukrajini“, piše „Albanijan post“.
Vogel je istakao da glas Srbije protiv „Kosova“ ne treba tumačiti kao kršenje Briselsko-Ohridskog sporazuma, jer, kako je rekao, evropske institucije i Sjedinjene Američke Države razumeju koliko je sporazum krhk, „pa koliko su u mogućnosti, izbegavaju da ometaju Vučića i istovremeno vrše pritisak na najslabiju stranu u dijalogu – Kosovo„.
Možda vas zanima
„Tu ništa nije iznenađujuće, SAD hvale Vučića jer je prihvatio sporazum i fokusiraju se na prisiljavanje Kosova da primeni njegove odredbe. Ogroman pritisak za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom nastaviće se i od strane Evropljana i od Amerikanaca“, izjavio je Vogel.
„Albanijan post“ dodaje da je, iako nezvanično, bilo jasnih indicija da su u poslednje vreme nekoliko zemalja EU (Nemačka, Francuska i Italija), uz podršku SAD, nameravale da uslovljavaju put „Kosova“ ka članstvu u Savetu Evrope upravo napretkom po pitanju Zajednice srpskih opština, na čije se osnivanje, podsetimo, Priština obavezala pre deset godina.
