Medicinske sestre ove sedmice stupaju u štrajk, zadajući udarac već opterećenim bolnicama i vršeći pritisak na premijera Rišija Sunaka da reši najveći talas sindikalnih akcija koji je pogodio Veliku Britaniju poslednjih decenija.
Istupanje medicinskih sestara dolazi u času kada štrajkovi otežavaju rad železnice i pošte. Aerodromi se spremaju za obustave letove, a lekari i nastavnici pomiću obustave rada.
Privreda će se zbog ovih štrajkova teže nego što je očekivano oporavljati od posledica koje je na poslovanje ostavio korona virus. Lančanu seriju protesta zbog plata i inflacije, nezapamćenu u poslednjim decenijama, pokrenuli su advokati u avgustu. Potom su lučki radnici tražili povećanje zarada, pa železničari, poštari, radnici gradske čistoće. Tako je leto nezadovoljstva preraslo u zimu štrajkova.
Možda vas zanima
Stopa inflacije skočila je u julu na novu najvišu lestvicu u poslednjih 40 godina – od 10,1 a očekuje se da će ići ka 13 odsto.
Velika Britanija je u 2020. pretrpela najveći pad BDP-a od vremena „Velikog mraza” davne 1709. godine. Tokom 2021. zabeležen je oporavak ali mračne prognoze opet su se nadvile nad Ostrvom, što potvrđuje i tamošnji zavod za statistiku koji je revidirao već iznete procene o padu BDP-a za 9.3 odsto. Bio bi to najveći pad od Prvog svetskog rata ali nove procene su još pesimističnije. A i sa prvobitnom računicom britanski ekonomski sunovrat najgori je unutar grupe razvijenih zemalja G7. Uprkos snažnom prošlogodišnjem oporavku, prognoze za kraj ove godine opet ukazuju na recesiju.
