Zakon o običnom jeziku, koji od zvaničnika zahteva da koriste jednostavan, lako razumljiv jezik u komunikaciji sa javnošću, prošao je treće čitanje.
Vlada Novog Zelanda kaže da će to doprineti inkluzivnijoj demokratiji, posebno za ljude koji govore engleski kao drugi jezik, osobe sa invaliditetom i one sa nižim nivoom obrazovanja.
„Ljudi koji žive na Novom Zelandu imaju pravo da razumeju šta vlada traži od njih da urade, koja su njihova prava, na šta imaju pravo od vlade“, kaže poslanica Rejčel Bojak, koja je predstavila zakon.
Opozicija je, međutim, obećala da će ukinuti zakon ako bude na vlasti sledeće godine.
Nacionalni poslanik Simeon Braun rekao je da je to „rešenje u potrazi za problemom“ i da će stvoriti nove slojeve birokratije u vidu „službenika na jednostavnom jeziku“.
„Policija na čistom jeziku. To je ono što će oni postati. Policija na jednostavnom jeziku, koja će imati bele mantiće, trčati okolo, gledati preko ramena svih javnih službenika, proveravati… da li pišu rečima manjim od jednog sloga“ rekao je Braun.
Zagovornici jednostavnog jezika rekli su da će zakon uštedeti novac i vreme i da je jasna komunikacija ključ za funkcionisanje demokratije.
Drugi su tvrdili da će zakon poboljšati dostupnost za osobe sa invaliditetom, starije osobe i one kojima je potreban prevod dokumenata.
U živopisnoj, ponekad žučnoj debati, poslanici su se oslanjali na Šekspira, Čosera i Vordsvorta, da bi branili i opovrgavali predlog zakona.
„Ne plašite se prostog jezika“, rekao je poslanik Glen Benet.
„Svi vi lepo obrazovani ljudi, sa elokventnim kašikama u ustima… Još uvek možete da izgovorite svoje velike, divne, ogromne reči koje ja nemam, i slažem se sa tim, jer se radi o pristupačnosti. Ovo se odnosi na jezik koji svako i svako može da razume“, kazao je Benet.
„Biti ili ne biti, to je veliko pitanje, ali na strani ‘biti’ oni imaju 65 glasova, tako da će se to verovatno dogoditi“, kazao je poslanik Zelenih Teanau Tujono.
Predlog zakona je na kraju usvojen uz podršku Laburističke, Zelene i Maorske stranke
