Svi žele u Milano, pa i „Goldman Saks”, koji će u ovaj grad iz Londona preseliti deo odeljenja za trgovinu evrom. Kancelarije će u italijanskom gradu biti otvorene početkom sledeće godine, a postojeći tim proširen. Seljenje giganta s Volstrita iz srca britanske ekonomije najsvežiji je primer pomeranja fokusa najvećih svetskih banaka sa Ostrva nakon bregzita. „Goldman Saks” je još jedan znak stalnog priliva sveta iz čuvenog Sitija u Evropsku uniju poslednjih nekoliko godina. Jačanje evropskih kancelarija nakon što je Velika Britanija napustila uniju trend je koji nije zaobišao ni kompanije kakve su, recimo, „JP Morgan”, „Sitigrup”, finansijska kompanija „Nomura”, a koje „migriraju” tamo gde im nude povoljnije poreze. Ovo su neka od najzvučnijih imena koja se „zaljubljuju” u italijanski finansijski centar.
U Milanu se širi i „JP Morgan”, koji u Italiji postoji više od veka, ali je ova kompanija nakon što je London napustio blok, ovde iz Sitija prebacila vrsne menadžere na prestižnu Pjacu Korduzio. Morgan u Italiji zapošljava 200 ljudi i nastavlja da širi tim, tako što će za početak, kako piše „Independent”, angažovati dva nova direktora i proširiti još devet vodećih pozicija. „Sitigrup” broj zaposlenih konstantno povećava od 2018. godine.
Sam proces izlaska Ostrva iz EU nije povod, ali jeste događaj koji je uticao na to da su, pre svega, porezi u Britaniji znatno viši. „Independent” piše da je ovo osnovni pritisak koji trgovce iz Londona gura i u druge gradove EU, u Pariz, Amsterdam, Frankfurt. Evropska centralna banka je u maju saopštila da su oni koji su osnovali jedinice u evrozoni i dalje previše zavisni od operacija van zone, dakle, da će trend seljenja tek uzeti maha. Izveštaj je dobra vest za Milano, koji, svestan prilike, radi na tome da privuče novac i drugi kapital i Italiju učini izuzetno privlačnom destinacijom finansijskim gigantima. Sličan recept poreskih olakšica primenjuju i Francuzi, ali se interesuju i Belgija i Španija, koje takođe, osim povoljnijih stopa oporezivanja, kvalifikovani kadar i privatni kapital privlače vrhunskom infrastrukturom, izuzetno efikasnim privatnim zdravstvom, stranim školama za decu, visoko rangiranim univerzitetima.
Udruženje stranih banaka kaže da se iz Engleske u Milano seli oko 70 odsto resursa. I ranije je izveštavano o tome da ovaj grad postaje jedno od najisplativijih mesta u Evropi iz poreske perspektive zbog čega i oni koji su i dalje u Sitiju traže način da spakuju kofere jer je poreska ušteda ogromna i kreće se i do 35 odsto. Milanski pristup porezu na dohodak je nesvakidašnje velikodušan zbog čega je postao magnet za širenje broja zaposlenih. Mogućnost da rade i ostanu u Italiji razlog je i zbog kojeg pojedinci, zvučna imena iz sveta bankarstva i finansija u Sitiju, daju otkaze u kompanijama u Londonu i prelaze da rade za druge banke u Milanu.
„Fajnenšel karijers” piše da je tako, recimo, „JP Morgan” u svoj tim uveo Nikolu Gifonija, analitičara koji je radio za „Goldman Saks” u Velikoj Britaniji. U gradu, koji neće više biti poznat samo po modi i šopingu, baze grade i hedž fondovi. Britanski „Ajsler kapital” tamo pušta korene.
Zanimljivost ovog grada je i što gaji rasadnik domaćih bankarskih talenata i uspeva da zadrži ovaj potencijal. Njihovi studenti su, nakon školovanja na lokalnom univerzitetu, pogotovu s master programa finansija, u prošlosti odlazili u London, a sada ih jure lokalne kancelarije.
