Nezadovoljna što projekat nezavisno Kosovo nikako da pokaže rezultate, uprkos kršenju međunarodnog javnog prava, jedna evropska država na sve načine pokušava da obesmisli pregovore. Tako su dali podršku Albinu Kurtiju da imenuje Nenada Rašića za ministra iako je njegova izborna lista na prošlim izborima osvojila jedan odsto glasova. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da su ovim prekršeni Briselski sporazum i norme međunarodnog javnog prava. „Prekršili su sve demokratske principe i norme po kojima se bira neko ili se ponudi nekome ko je dobio veliki broj glasova, a ne neko ko je dobio jedan odsto glasova. I baš ih briga, jer je to u skladu sa interesima jedne evropske sile i interesima koje treba neko da provede, a protiv Srba”, istakao je Vučić.
Da bi obesmislio sve što je dosad dogovoreno, Zapad je smislio nemačko-francuski model za rešavanje kosovskog problema koji Srbija nije odbacila, ali koji ima segmenata koji nisu za nas prihvatljivi. Paralelno s nemačko-francuskim, poslednjih dana neke države članice EU pokrenule su i drugu diplomatsku inicijativu. Cilj je da se započne postupak ažuriranja poglavlja 35 u okviru pregovora Srbije sa unijom. Ako bi se tako nešto dogodilo, onda bi se to moglo protumačiti kao jedan vid pritiska, jer bi Beograd bio stavljen pred svršen čin. Do toga, na sreću, tako brzo neće doći jer je s tim potrebno da se složi svih 27 članica EU, što je ipak malo verovatno. Posledice po Srbiju mogle bi biti različite – neki smatraju da bi to bio kraj Briselskog sporazuma, dok drugi veruju da je vreme za promene jer se dosta toga dogodilo za poslednjih deset godina.
Poglavlje 35 je dokument koji predstavlja zajedničku poziciju članica Evropske unije, uključujući i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Međutim, izmene je najavio šef diplomatije EU 23. novembra, nakon postizanja dogovora Beograda i Prištine o registarskim tablicama. „Pozvaću strane u narednim danima da razgovaraju o sledećim koracima, da se predstave rezultati sledeće specijalne grupe za normalizaciju s Kosovom i sledeće ažuriranje poglavlja 35 za Srbiju”, rekao je Borelj.
Šta onda znači to ažuriranje? Moglo bi, recimo, da predstavlja uključivanje francusko-nemačkog plana koji bi time postao zvanični evropski predlog, što bi bio i formalni kraj važenja Briselskog sporazuma, koji je omogućio otvaranje pristupnih pregovora sa EU, ali je nakon skoro deset godina ostao neispunjen u svom ključnom delu – Priština do danas nije formirala ZSO. Ipak, realnije je da do promene poglavlja 35 dođe tek ukoliko prethodno to prihvati Srbija, tako što bi se saglasila s nemačko-francuskim planom. Zvanično, Beograd taj predlog nije odbacio, ali ga nije ni prihvatio, uz jasnu poruku da neće dozvoliti članstvo tzv. Kosova u UN i drugim međunarodnim organizacijama. Svoje zamerke je poslao Briselu u obliku srpskog non-pejpera.
Za to vreme premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti još jednom je potvrdio da dijalog s Beogradom nije među njegovim prioritetima. „Predlog EU uz podršku Francuske, Nemačke i SAD smatram dobrom osnovom da o tome razgovaramo, ali nije prihvaćen niti dozvoljen. Ne sviđa mi se sve tamo, ima mnogo toga o čemu treba da se razgovara”, rekao je Kurti.
A šta na sve to kaže EU? Osim bledih i neubedljivih zahteva Prištini da ispuni obavezu od pre deset godina, briselske diplomate kao da se nadaju da će Briselski sporazum prekriti ruzmarin, snegovi i šaš. Umesto da Prištinu nateraju da ZSO formira, Nemačka u vidu svog specijalnog savetnika Manuela Saracina pokušava da na mala vrata sporazum, kojem su i oni bili garant, stave po strani, pa su predložili novi dokument. Taj nemačko-francuski plan, barem onako kako se interpretira u medijima, ima devet tačaka i napisan je tendenciozno, jer faktički polazi od toga da je Kosovo nezavisna država.
Iz diplomatskih izvora država EU može se čuti da Berlin želi da novi predlog nosi ime Miroslava Lajčaka, tj. „Lajčakov predlog”. Priznaju da su pre svega nemačke diplomate, uz pomoć francuskih kolega, pisale ovaj plan, ali da žele da isti bude predstavljen kao evropski predlog, a ne predlog samo dve države EU. Francusko-nemački plan zapravo je samo jedan u nizu predloga za rešavanje pitanja Kosova, a njega su u Beograd i Prištinu doneli savetnici nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Prve detalje o njemu objavili su albanski mediji, a o njemu je prvi govorio predsednik Vučić, koji je 8. oktobra izjavio da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak KiM u međunarodne institucije i organizacije, uključujući UN u zamenu za brzo članstvo Srbije u EU. Dodao je da Srbija ne bi bila „dodatno ponižavana i primoravana da formalno prizna Kosovo”, ali bi nereagovanjem dala tihi signal da je saglasna. Kako je rekao Vučić, to je za Srbiju neprihvatljivo, ali je istakao da je neodgovorno i neozbiljno baciti francusko-nemački predlog kroz prozor.
Vučić je 18. oktobra ponovio da je suština predloga Nemačke i Francuske da Srbija ne blokira učlanjenje Kosova u sve međunarodne organizacije. Srbija bi za to, kako je rekao, dobila „brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi”. Nešto kasnije se i Kurti ohrabrio da kaže da postoji ovaj dokument, ali da nije u potpunosti prihvatljiv za kosovske Albance. Predlog je u suštini neprihvatljiv jer se od Srbije traži da odustane od suvereniteta na KiM u zamenu za navodno brži proces evropskih integracija i moguću ekonomsku pomoć. To praktično predviđa, kako tumači predsednik Vučić, članstvo Kosova u UN bez protivljenja Srbije, što je, prema njegovim rečima, neprihvatljivo jer je u suprotnosti s Ustavom Srbije.
I ministar spoljnih poslova Ivica Dačić takođe je istakao da nemačko-francuski plan podrazumeva „poziciju da je nezavisnost Kosova već gotova stvar”, ali da Srbija to ne može da prihvati. „Mi hoćemo da razgovaramo i sve vreme pokazujemo da smo konstruktivni, imamo predloge za kompromis, ali te dogovore ne možemo da pravimo od krova”, kazao je Dačić.
A politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je najvažnije da se poštuje Ustav Srbije i podseća da su državni funkcioneri dužni da brane teritorijalni integritet Srbije i na međunarodnom terenu. Za „Politiku” ističe da bi svaki sporazum koji bi podrazumevao ulazak Kosova u međunarodne organizacije, pogotovu krovne kao što su UN, predstavljalo najgrublje kršenje Ustava. „Kompromis je mogao da bude Briselski sporazum da je sproveden na delu i rešavao je neka tehničkih pitanja, omogućujući da obe strane nastave da žive u svojoj realnosti. Ali, sada vidimo da se ide ka statusnim rešenjima i ka prihvatanju toga da je Kosovo država. To ne može biti kompromis i to niko ne može da prihvati. Ako jedna strana tvrdi da je nezavisna, a druga da je to srpska pokrajina, onda je kompromis nešto između, a ne da se prihvata bilo koja krajnost od te dve”, ocenjuje Anđelković.
I umesto da EU, koja je predložila Briselski sporazum i bila garant njegovog sprovođenja, omogući da dogovor ugleda svetlost dana, oni nisu učinili ništa da Priština taj dokument sprovede. Štaviše, otišli su korak dalje i najavili da bi dokument kojim se de fakto priznaje nezavisnost Kosova bio ugrađen u dijalog, i to upravo od zvanično statusno neutralne EU. Prvo je Evropska komisija podržala nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja, a predsednica EK Ursula fon der Lajen je najavila da će biti integrisan u dijalog, što je podržao i Đuzep Borelj, koji je saopštio da je francusko-nemački predlog zapravo predlog EU, a da su ga ove dve zemlje „veoma podržale”.
A ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko optužio je Zapad da „doliva ulje na vatru” insistiranjem na francusko-nemačkom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja. Ukazujući na to da Đuzep Borelj „jasno aludira” da je sada neophodno usredsrediti se na francusko-nemački predlog, Bocan-Harčenko je u saopštenju koje prenosi ruska ambasada ocenio da „po svoj prilici, javni stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome za njega (Borelja) nije važan”. Podsetio je da je saglasnost za posredovanje EU u dijalogu dala GS UN i istakao da se Brisel nije posavetovao s državama članicama Svetske organizacije „da bi tako olako, zapovednički, uvrstio francusko-nemački plan u agendu dijaloga”.
Integrisanje ovog predloga u dijalog pre svega bi značilo da se po strani stavlja Briselski sporazum i da EU pokušava da preskoči svoje obaveze. Na taj način bismo ušli u period novih i još većih pritisaka i uslovljavanja. Anđelković pak ne veruje da će se to dogoditi i kaže da to za njega nije realno, a kao argument navodi upravo to što pet država EU ne priznaje Kosovo. „Mislim da je to pre svega pitanje koje EU mora da raščisti u svojim redovima, a u ovoj formi mislim da je to za sve članice EU neprihvatljivo. Imam utisak da Berlin i Pariz vrše pritisak na Beograd da ga prihvati, pa da onda na osnovu toga što se Srbija s tim složila, to urade države EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost. Da postoji mogućnost da se to proturi kao deo zvanične evropske politike, to bi već bilo davno učinjeno”, smatra Anđelković.
