U nacrtu deklaracije, u koju je Tanjug imao uvid, daje se puna podrška naporima visokog predstavnika EU i specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Žozepu Borelju i Miroslavu Lajčaku, za posredovanje u dijalogu i traženju rešenja za druga regionalna pitanja.
Od Beograda i Prištine se očekuje konkretan napredak
Od Beograda i Prištine očekuje se „konkretan napredak ka sveobuhvatnom i zakonski obavezujućem dogovoru za normalizaciju odnosa“, a EU ponavlja i da očekuje da „svi prošli dogovori budu potpuno poštovani i primenjeni bez odlaganja“.
„Pozivamo obe strane da se konstruktivno angažuju u rešavanju njihovih bilateralnih sporova i da se uzdrže od unilateralnih i provokativnih akcija koje bi mogle da vode u tenzije i nasilje i retorike koja nije pogodna za dijalog“, ističe se u dokumentu.
EU podseća obe strane da imaju „zajedničku odgovornost za obezbeđivanje mira i stabilnosti“ i naglašava da je to važno za „stabilnost i razvoj celog regiona i obezbeđenje evropskog puta“.
U dokumentu se podseća da je članstvo u EU zasnovano na „kredibilnim reformama“ i na principu sopstvenih zasluga, ali EU podržava ideju postepene integracije regiona već u fazi pristupanja, najavljuje finansijsku pomoć od milijardu evra za ublažavanje posledica energetske krize i naglašava značaj partnerstva EU i Zapadnog Balkana u svetlu sukoba u Ukrajini.
Pozdravlja se napredak koji su zemlje Balkana napravile od poslednjeg samita na Brdu kod Kranja u oktobru 2021. godine, a EU lideri pozivaju Evropsku komisiju, visokog predstavnika i Savet EU „da unaprede postepenu integraciju regiona“.
EU pozdravlja takođe rešenost partnera sa Zapadnog Balkana da „podrži osnovne evropske vrednosti i principe u skladu za međunarodnim pravom“ i posvećenost zemalja fundamentalnom pravu i poštovanju demokratije, vladavine prava i borbe protiv korupcije i organiziranog kriminala.
Usklađivanje sa spoljnom politikom EU
U nacrtu se navodi i da „eskalirajuća ruska agresija na Ukrajinu dovodi u pitanje mir, evropsku i globalnu bezbednost“ i naglašava da je sada, u toku sukoba u Ukrajini, više od bilo kada, važno da se „bude zajedno“ i da to bude „jasan znak za stratešku orijentaciju partnera“ sa Zapadnog Balkana.
S obzirom na „naše produbljivanje saradnje sa partnerima, mi ih pozivamo da naprave brz i trajan napredak ka usklađivanju sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da postupaju u skladu s tim, uključujući i restriktivne mere protiv Rusije“, navodi se u tekstu.
EU istovremeno pozdravlja zemlje Zapadnog Balkana koje su se usaglasile sa evropskom politikom.
U dokumentu se ocenjuje da „Rusija nosi svu odgovornost za aktuelnu energetsku i ekonomsku krizu“ i dodaje da će EU da produži da daje podršku Zapadnom Balkanu u borbi protiv negativnog efekta po ekonomije i društvo.
EU podseća na paket pomoći energetici u iznosu od milijardu evra bespovratnih sredstava i na to da će potencijalne dve i po milijarde investicija pomoći regionu da ublaži posledice krize i ubrza energetsku tranziciju. Dodaje se i da će „500 miliona iz ovog paketa ići direktno kao hitna pomoć domaćinstvima i malim preduzećima, dok će drugih 500 miliona biti bespovratna podrška energetskoj nezavisnosti, tranziciji u unapređenju gasne i električne infrastrukture“.
Unija potvrđuje da će da uključi region u zajedničke evropske nabavke energenata i dodaje da će „Zapadni Balkan od početka biti uključen u Evropski mehanizam za bezbednost snabdevanja hranom, uz dalju podršku poljoprivrednom sektoru, za šta će biti izdvojeno 560 miliona evra u sledećih sedam godina“.
U nacrtu je spomenut i ekonomski i investicioni plan koji predviđa „ambiciozni investicioni paket“ sa skoro 30 milijardi evra za region uključujući devet milijardi evra nepovratnih sredstava za projekte iz IPA fondova, kao i zelenu i digitalnu agendu za Zapadni Balkan. Ova pomoć, kaže deklaracija, treba da ojača energetsku tranziciju u regionu.
Pojačani politički angažman EU u regionu
Deklaracija najavljuje i „dalji pojačani politički angažman EU u regionu“, kroz redovno održavanje samita na najvišem političkom nivou i sektorsku saradnju u oblastima od zajedničkog interesa u raznim oblastima saradnje.
Nacrt spominje i usklađivanje vizne politike zapadno-balkanskih zemalja za viznom politikom EU. „Upravljanje migracijom jeste zajednički izazov i odgovornost“, ističe se u dokumentu.
Usklađivanje vizne politike je za EU korak „od hitne i ključne važnosti“ da bi mogao bezvizni režim između EU i Balkana da produži da funkcioniše.
EU očekuje da region pojača dogovore za readmisiju sa zemljama porekla migranata i da pojača saradnju sa avio-kompanijama u borbi protiv neregularne migracije na zapadno-balkanskoj ruti i ističe da će da i dalje da pruža pomoć regionu, politički i finansijski u ovoj oblasti. Unija, takođe, pozdravlja napore Zapadnog Balkana u borbi protiv nelegalne migracije.
Očekuje se da se u Tirani potpiše deklaraciju operatera iz EU i Zapadnog Balkana kao prvi korak za niže cene rominga u toku 2023. godine.
Zemlje članice usaglasile su tekst dokumenta i očekuju da će partneri sa Zapadnog Balkana da se pridruže deklaraciji.
