Ova krivična dela su uključena u Ugovor o funkcionisanju EU, a cilj je da se spreče pokušaji zaobilaženja sankcija.
Pavel Blažek, češki ministar pravde i predsedavajući Saveta EU, je tim povodom izjavio da je EU usvojila mnogo sankcija protiv Rusije “kako bi ciljala rusku ekonomiju i osujetila njenu sposobnost da nastavi sa agresijom” na Ukrajinu.
Da bi sankcije uspele, kaže češki ministar, “njihova primena zahteva zajednički napor, a današnja odluka je suštinsko sredstvo da se osigura da će svaki pokušaj zaobilaženja ovih mera biti zaustavljen”, saopšteno je iz EU, prenosi Tanjug.
EU smatra da je od “suštinskog značaja da se te mere u potpunosti sprovedu”.
Savet EU objašnjava da trenutno države članice imaju različite definicije o tome šta predstavlja kršenje restriktivnih mera i koje kazne treba primeniti u slučaju kršenja što može da dovede do različitog stepena sprovođenja sankcija i rizika od njihovog zaobilaženja.
Kao sledeći korak, Evropska komisija će predstaviti predlog direktive koja sadrži minimalna pravila koja se tiču definisanja krivičnih dela i kazni za kršenje restriktivnih mera EU. O ovom nacrtu će zatim morati da raspravljaju i usvoje ga Savet EU i Evropski parlament.
U Ugovoru o funkcionisanju EU, kao krivična dela se navode terorizam, trgovina ljudima i seksualna eksploatacija žena i dece, nedozvoljena trgovina drogom, nedozvoljena trgovina oružjem, pranje novca, korupcija, falsifikovanje sredstava plaćanja, kompjuterski kriminal i organizovani kriminal.
Evropska komisija je 25. maja predstavila predlog odluke o proširenju liste kriminlnih dela i na kršenje restriktivnih mera koje je usvojila EU.
