Iako je video u kome sadašnja premijerka Italije Đorđa Meloni optužuje Francusku da sprovodi kolonijalnu politiku nastao pre više od tri godine, u vreme kada je pokušavala da uzdigne radikalnu desničarsku stranku Braća Italije, taj snimak je tek sada postao udarna vest. Melonijeva je, u televizijskom gostovanju, pokazivala centralnoafrički franak, opisujući ga kao „kolonijalnu valutu” koju Francuska štampa i koristi da „eksploatiše resurse ovih nacija”.
Inače, kritičari valutni aranžman CFA nazivaju reliktom kolonijalizma koji je, smatraju, ometao ekonomski razvoj afričkih zemalja. Francuska je svojevremeno bila primorana da brani valutni sistem kao osiguranje stabilnog ekonomskog okvira za zemlje koji su njegov deo, a kako je valuta vezana za evro, tvrdili su da pruža bolju zaštitu od ekonomskih šokova i pomaže u kontroli inflacije. Osim toga, Melonijeva je isticala da bi imigracija afričkog stanovništva prestala kada bi evropske zemlje poput Francuske odustale od eksploatacije ljudi i prirodnih resursa ovog kontinenta. Držeći u ruci fotografiju deteta koje radi u rudniku zlata u Burkini Faso, tvrdila je da polovina svega što ova siromašna država proizvede završi u francuskoj riznici. „Zlato koje ovo dete izvlači kroz tunel uglavnom završava u kasi francuske države”, rekla je Melonijeva. Odgovor na pitanje zašto je tek sada njeno televizijsko gostovanje postalo popularno zapravo leži u nedavnim trvenjima Rima i Pariza oko toga kako se treba nositi s afričkim migrantima. Neslaganje je eskaliralo u oktobru kada je Italija, što je i u prethodnim vladama neretko bio slučaj, odbila pristajanje broda s migrantima. Reagovao je Pariz rekavši da se Italijani neprihvatljivo ponašaju i da ne poštuju svoje obaveze. Francuzi su odlučili da dozvole spornom brodu da se usidri kod njih, ali su najavili i da će zamrznuti prethodni plan da prime 3.500 tražilaca azila koji se nalaze u Italiji i pozvali i ostale članice EU da učine isto.
Tako je ovo pitanje, umesto da bude regulisano sveobuhvatnim rešenjem koje se bavi centralnom mediteranskom rutom migranata i uključuje pomoć tranzitnim zemljama, postalo prostor za verbalni rat i produbljivanje krize. Međutim, Melonijeva, sada kao premijerka, nije ostala dužna Parizu, optuživši Francusku za izdaju evropske solidarnosti, a francuski stav je nazvala agresivnim. Situacija je postala toliko zategnuta da su se u smirivanje uzavrelih strasti morali uključiti italijanski predsednik i Evropska komisija. Ipak, ovaj problem ne datira od kada je Đorđa Meloni postala premijerka.
I prethodne italijanske vlade su takođe dizale bunu ukazujući da moraju da prime nesrazmerno veliki broj migranata dok druge zemlje neće da s njima „podele teret”. I dok EK preuzima inicijativu, društvene mreže usijane su kritikama i trvenjima na račun toga ko je kolonizator, a ko je ciničan i neodgovoran, ko je „veći prijatelj” Africi – Rim ili Pariz.
Tako je u sukob uključen i pomenuti video-snimak iz 2019. godine u kojem Melonijeva brani Afriku od Francuza. Na dan kada je objavljen na „Tviteru” uz komentar: „Kladim se da Makron sada žali što je izabrao da se svađa sa Đorđom Meloni”, imao je na desetine hiljada retvitova.
Već sutradan štampa je pisala o klipu i reakcijama, o tome da italijanska premijerka diže buru govoreći da će imigracije iz Afrike stati ako evropske zemlje poput Francuske prestanu s eksploatacijom resursa ovog kontinenta. Melonijeva, tadašnja poslanica i čelnica stranke Braća Italija, sada aktuelizovani televizijski nastup završila je zaključkom da nije rešenje u tome da se Afrikanci dovedu u Evropu već da se Afrika oslobodi od određenih Evropljana koji je eksploatišu pa da mogu da žive od onoga što imaju. Slične tvrdnje i ranije su iznosili pojedini italijanski političari, okrivljujući Francusku za osiromašenje Afrike i podsticanje migracije na Stari kontinent.
