Radim kao kasir, magacioner, prodavac, izlagač voća i povrća, pića. Postavljam cene, imam rokove, radim i oko higijene u objektu… Listi nema kraja. Trčim na sve strane, i to za minimalac. To je, najčešće, priča koja ovih dana može da se čuje od zaposlenih u trgovinama.
Razloga za takvo stanje na terenu je napretek. Glavni je manjak radne snage zbog o niskih zarada, tako da trgovci u suštini imaju povećan obim posla. Inače, radnici uglavnom izbegavaju ovaj posao zbog malih plata, teškog rada u smenama, vikendom i u toku praznika. Zaposleni se žale i na prekovremeno ostajanje na poslu koje im najčešće nije plaćeno.
Zbog toga potreba za kasirkama, pomoćnim radnicima i magacionerima ne jenjava. U Srbiji ima oko 300.000 zaposlenih u trgovini, ali veliki broj njih prima minimalac ili malo više od minimalne zarade.
Kako otkrivaju u Savezu samostalnih sindikata trgovine Srbije, prosečna zarada je od 45.000 do 50.000 dinara, dok recimo kasiri zarađuju i manje – oko 40.000 mesečno.
Radoslav Topalović, predsednika ovog sindikata, podseća da je situacija nepromenjena, već godinama.
– Sindikati zato smatraju da bi minimalna cena rada u trgovini trebalo da bude barem onoliko koliko vredi minimalna potrošačka korpa. To treba da bude donja granica za zarade u toj oblasti. Naš sindikat je već imao inicijativu da se ovoj branši smanji broj radnih nedelja u mesecu, da se čak obustavi rad nedeljom u trgovini, ali od toga za sada nema ništa.
Odgovor nismo dobili od nadležnih. Ostalo nam je samo to da zaključujemo kolektivne ugovore kod poslodavca ponaosob, pa smo tako uradili sa „Delezom”, „Merkatorom” i „Metroom”, pokušavajući da na nivou preduzeća dogovorimo bolje uslove rada, nego što to prema Zakonu o radu – naglašava Topalović.
Problem nedostatka radnika postoji u celoj ritejl industriji. Ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu. Na tržištu su posebno deficitarne upravo pozicije prodavca različitih profila, mesara i magacionera. To se svakako ogleda i u težem pronalaženju kandidata za te pozicije.
U „Idei” priznaju da, iako raspisuju redovne konkurse koji su aktivni tokom cele godine, u svakom trenutku imaju potrebu za oko 300 novih zaposlenih, i to na teritoriji cele Srbije. Da je došlo do generacijskih promena, kako po pitanju profila zaposlenih, tako i ponude radnih mesta, ali i kada je reč o očekivanjima i zadržavanjima zaposlenih na jednom radnom mestu, priznaju i u „Univereksportu”.
– Nekada ceo radni vek u istoj firmi, danas je postao „koncept prošlosti”. Zamenjen je savremenim trendom sa sve učestalijim promenama radnog mesta – naglašava Olivera Ćirković, direktorka marketinga u „Univereksportu”.
Sa nedostatkom zaposlenih kubure i vlasnici malih privatnih radnji koji. Oni često nude veće plate nego domaće i strane trgovinske kompanije. Nadmetanje za radnika je sve vidljivije, ali o visini zarada veliki trgovinski lanci ipak nerado govore. Činjenica je da su plate niske, zbog čega radna snaga sve češće šeta od poslodavca do poslodavca.
I pored zarade i rada na učinak, koji dolazi uz fiksnu platu, neki trgovinski lanci imaju problem sa manjkom radne snage, posebno u skladištima. Jednom vojvođanskom lancu tako trenutno nedostaje čak 15 magacionera. Zbog toga taj poslodavac planira da od naredne godine poveća zarade za bar 15 odsto, kako bi privukao više radnika.
Situacija u trgovini je loša, kako po poslodavce koji se sve više žale da su poreski iscrpljeni, tako i za zaposlene koji su razočarani. Ipak, u jednom poznatom trgovinskom lancu plate su znatno više nego kod ostatka konkurencije, ali tamošnji radnici moraju dobro da se pomuče kako bi zaradili stotinak evra više.
To znači da veće zarade iziskuju više posla, pa tako, kako nezvanično saznajemo, prosečan kasir u takvom sistemu u minuti ostvaruje po 40 kucanja, što je maltene dvostruko više posla, u odnosu na prohteve koji stižu iz konkurentskih kuća na tržištu Srbije.
