U zajedničkoj izjavi naveli su da je zbog „ruske agresije na Ukrajinu potrebno novo vrednovanje i novi koncept energetskog snabdevanja Evrope”.
Hrvatska bi u tome imala ključnu ulogu s terminalom za tečni prirodni gas (TPG) na Krku, ali za to je potrebno „povećati i prilagoditi plinski transportni sistem Republike Hrvatske i susednih zemalja”.
Sve strane, navodi se, nameravaju usko da sarađuju i podržavalju dalje povećanje kapaciteta TPG terminala na ostrvu Krku i njegovu transformaciju u energetsko čvorište za plin i obnovljivi vodonik u jugoistočnoj Evropi.
Kako bi se ostvario taj cilj osnovaće se „Upravljačka grupa za energetiku” na nivou stručnjaka, a u njoj će učestvovati Ministarstvo privrede i održivog razvoja Hrvatske, Savezno ministarstvo za zaštitu klime, okoline, energetike, mobilnosti, inovacija i tehnologije i Savezno ministarstvo za rad i privredu Austrije i Bavarsko državno ministarstvo za privredu, zemaljski razvoj i energetiku.
Navodi se da je odlukom hrvatske vlade iz avgusta ove gudine, buduća nadogradnja na kapacitet od 6,1 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje trebalo da omogući snabdevanje evropskog pllinskog transportnog sistema.
„To bi doprinelo obezbeđivanje diversifikacije izvora i nabavci i dodatne količine zemnog gasa zemljama u neposrednom susedstvu te većoj snabdevenosti Evrope u celini. Istovremeno terminal bi u budućnosti trebalo da postane ulaz taškom za snabdevanje obnovljivim vodonikom”, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.
Time se, dodaje se, na Krku stvara čvorište za buduće energetsko snabdevanje Evrope.
„Ovo je posebno važno u kontekstu budućeg povezivanja s istočnim Sredozemljem (Jadransko-jonska regija)”, piše u zajedničkoj izjavi koju su preneli hrvatski mediji.
