„Zagađenje vazduha je i dalje najveća opasnost po zdravlje u Evropi. Dok su emisije ključnih zagađivača vazduha i njihove koncentracije u ambijentalnom vazduhu značajno pale u poslednje dve decenije, kvalitet vazduha je i dalje loš u mnogim oblastima Evrope”, saopštila je EEA, prenosi Tanjug.
Između 2005. i 2020. godine, broj ranih smrtnih slučajeva od izloženosti finim česticama u Evropskoj uniji opao je za 45 odsto, u skladu sa akcionim planom bloka za smanjenje zagađenja za 55 odsto do 2030. godine.
Međutim, 96 odsto urbanog stanovništva EU je i dalje bilo izloženo 2020. godine koncentracijama finih čestica koje su bile iznad nivoa koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija, od pet mikrograma po kubnom metru.
Zagađenje vazduha pogoršava respiratorna i kardiovaskularna oboljenja, pri čemu se bolesti srca i moždani udar navode kao najčešći uzroci prevremenih smrti.
„Biće potrebni dodatni napori kako bi se ispunila željena norma o nultom zagađenju do 2050. godine, a to je smanjenje zagađenja vazduha na nivoe koji se više ne smatraju štetnim po zdravlje”, saopštila je EEA.
Evropska komisija je u oktobru predložila da se poostre donje dozvoljene granice zagađenja vazduha, ali i da se ustanovi pravo građana na čist vazduh.
Ovo bi moglo uključiti zakonske odredbe na osnovu kojih bi bile moguće novčane nadoknade za nastalu štetu po zdravlje u slučaju kršenja standarda kvaliteta vazduha.
