Ovo je mišljenje Ljubinka Đurkovića, penzionisanog pukovnika Vojske Srbije i komandanta drugog bataljona 125. motorizovane brigade Prištinskom korpusa Vojske Jugoslavije tokom bitke na Košarama.
Ministar odbrane u privremenim prištinskim institucijama Armend Mehaj ponovo je zatražio uspostavljanje stalne američke vojne baze na Kosovu i Metohiji. Mehaj je taj zahtev izneo na sastanku sa američkom kongresmenom Ričijem Toresom, uz ocenu da bi stalna američka vojna baza na Kosovu služila kao garancija bezbednosti, mira i opšte stabilnosti regiona.
Preko Prištine do Rusije
„Amerika u okviru misije Kfor, koja je pod komandom severoistočne NATO komande već ima svoju bazu Bondstil, ali sada želi da se dodatno osigura i dobije bazu koja ne bi bila vezana za misiju Kfora,“ smatra pukovnik Đurković.
Po njegovom mišljenju, uz ostale NATO, odnosno američke vojne baze u okolnim državama kao što je ona u Albaniji, strateški gledano baza na Kosovu i Metohiji bi im omogućila i da sa balkanske strane mogu da „drže pogled“ na Rusiju.
„Amerika od Kosova i Metohije želi da stvori svoj „nosač aviona na kopnu“ koji im je potreban za konačni obračun koji oni planiraju sa Rusijom,“ uveren je naš sagovornik.
San iz sedamdesetih
Njihov operativni zadatak koji, kako kaže Đurković, ako ćemo da budemo iskreni u začetku nije njihov, već britanski jeste da u konačnom obračunu sa Rusijom krenu iz dva pravca.
„Dakle, oni već sada spremaju teren da u narednih sedam do deset godina, a možda i ranije krenu u konačni obračun sa Rusijom, što im je cilj još od sedamdesetih godina, kako bi je rasparčali i došli do njenih energenata. Prvi pravac bi išao preko Evrope, odnosno preko Austrije, Češke, Slovačke, Poljske i Nemačke, a drugi pravac je balkanski pravac koji bi išao preko Albanije, Kosova i Metohije (Srbije) a da osnova bude u Italiji kako bi preko mora prebacivali i svoje snage i naoružanje i tako dalje,“ navodi Đurković.
Dakle, kako kaže, nije ovde reč ni o Prištini ni o bezbednosti već o opasnom planu Amerike koji samo na ovom prostoru odnosno na tlu Kosova i Metohije vidi dobru stratešku tačku za svoje ciljeve.
Šta može Srbija
Na pitanje šta može s tim u vezi da uradi Srbija, Đurković kaže da Srbija može samo diplomatskim putem da pokuša da zaustavi ovu američku nameru i to tako što će od Ujedinjenih nacijam, odnosno Saveta bezbednosti zatražiti da eventualno donese Rezoluciju koja bi to onemogućila i gde bi iznela razloge za to od kojih je prvi da Kosovo nije država, već je u sastavu Srbije po Rezoluciji 1244.
Podsećanja radi, Amerika već gradi dve baze u Albaniji od kojih je jedna namenjena za takozvani „sajber rat“, dok je druga pomorskog karaktera. Dodajmo i da su uslovi za izgradnju stalne američke baze na KiM daleko jeftiniji nego u bilo kom drugom delu regiona, plus blizina i sa Albanijom, Crnom Gorom preko koje je blizu Republika Srpska, Severna Makedonija…
Izlazak na more na dve strane i uopšte kompletna infrastruktura koja postoji u regionu od puteva do blizine svih potencijalno neuralgičnih bezbednosnih tačaka joj ide na ruku, da bi se na Kosovu Amerika vojno stacionirala za stalno.
