Da li će Hr­vat­ska pre Rumunije i Bugarske ući u „šen­gen”

Od su­tra­šnje po­se­te kan­ce­la­ra Kar­la Ne­ha­me­ra Za­gre­bu za­vi­si da li će Austri­ja na kra­ju da­ti „ze­le­no sve­tlo” Hr­vat­skoj za ula­zak u „šen­gen”. Ali ni­je sa­mo Beč sum­nji­čav pre­ma ši­re­nju šen­gen­skog pro­sto­ra na tri čla­ni­ce EU – Hr­vat­sku, Ru­mu­ni­ju u Bu­gar­sku.

Ho­land­ska vla­da je već po­sla­la u Bu­ku­rešt spe­ci­jal­nu struč­nu mi­si­ju. Misija tre­ba da pro­ve­ri da li ova is­toč­no­e­vrop­ska čla­ni­ca EU is­pu­nja­va kri­te­ri­ju­me za ula­zak u dru­štvo ze­ma­lja či­ji gra­đa­ni ima­ju pri­vi­le­gi­ju da unu­tar evro­blo­ka pu­tu­ju bez pa­so­ša.

Iako su Evrop­ska ko­mi­si­ja i Evrop­ski par­la­ment po­dr­ža­li ši­re­nje šen­gen­skog pro­sto­ra na ove tri ze­mlje. Ko­nač­nu od­lu­ku do­ne­će Ve­će za pra­vo­su­đe i unu­tra­šnje po­slo­ve na sa­stan­ku 8. i 9. de­cem­bra u Bri­se­lu. Za od­lu­ku je po­tre­ban kon­sen­zus 22 čla­ni­ce EU ko­je su u šen­gen­skom pro­sto­ru.

Či­ni se da je Hr­vat­ska za ko­rak bli­ža ci­lju da uđe u šen­gen­sku zo­nu ne­go osta­le dve is­toč­no­e­vrop­ske čla­ni­ce uni­je. Na to uka­zu­je i či­nje­ni­ca da je če­ško pred­sed­ni­štvo EU pri­pre­mi­lo dva na­cr­ta od­lu­k. Je­dan za Hr­vat­sku, a dru­gi za Bu­gar­sku i Ru­mu­ni­ju. Raz­log za ta­kav pri­stup je pro­ti­vlje­nje šved­skog i ho­land­skog par­la­men­ta da se „šen­gen­ska ram­pa” po­me­ri na spolj­ne gra­ni­ce Bu­gar­ske i Ru­mu­ni­je.

Ho­land­ski par­la­men­tar­ci su po­seb­no sum­nji­ča­vi u po­gle­du Ru­mu­ni­je. Tra­že od vla­de Mar­ka Ru­tea da pre da­va­nja sa­gla­sno­sti ana­li­zi­ra funk­ci­o­ni­sa­nje vla­da­vi­ne pra­va, kao i u ko­joj me­ri su se dr­žav­ni or­ga­ni iz­bo­ri­li s ko­rup­ci­jom i or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom.

Jed­nu od naj­ve­ćih te­ko­vi­na EU – slo­bo­du kre­ta­nja lju­di i ro­be unu­tar evro­blo­ka – ozbilj­no su uz­dr­ma­li mi­grant­ski ta­la­si ko­ji od 2015. za­plju­sku­ju „evro­tvr­đa­vu”, ali i pan­de­mi­ja ko­ro­ne. Slu­čaj Slo­vač­ke, ko­ja je od kra­ja sep­tem­bra „izo­lo­va­na” jer su i Austri­ja i Če­ška po­sta­vi­le gra­nič­ne kon­tro­le pre­ma ovoj ze­mlji zbog po­ve­ća­nog pri­li­va mi­gra­na­ta, po­ka­zu­je da je Šen­gen­ski spo­ra­zum, ko­ji ob­u­hva­ta 22 čla­ni­ce EU, kao i Island, Lih­ten­štajn, Nor­ve­šku i Švaj­car­sku, u kri­zi.

Iako je Slo­vač­ka u pr­vih de­vet me­se­ci za­u­sta­vi­la 4.466 mi­gra­na­ta ko­ji su po­ku­ša­li da ile­gal­no pre­đu nje­ne gra­ni­ce, to kao da ni­je bi­lo do­volj­no za Beč i Prag, što je do­ve­lo do na­pe­to­sti iz­me­đu dve ze­mlje ko­je su do 1993. go­di­ne, kad se Če­ho­slo­vač­ka ras­pa­la, bi­le u za­jed­nič­koj dr­ža­vi.

„Si­tu­a­ci­ja iz­me­đu Če­ške i Slo­vač­ke ne mo­že ova­ko da se na­sta­vi”, re­kao je slo­vač­ki pre­mi­jer Edu­ard He­ger po­sle sa­stan­ka Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Slo­vač­ke, na­ja­vlju­ju­ći na­me­ru da po­se­ti če­škog pre­mi­je­ra Pe­tra Fi­ja­lu u Pra­gu u na­di da će se stvar iz­me­đu dve „brat­ske ze­mlje” ko­nač­no raz­re­ši­ti.

Na ne­go­do­va­nje Bra­ti­sla­ve če­ški pre­mi­jer Pe­tr Fi­ja­la od­go­va­ra da su gra­nič­ne kon­tro­le pre­ven­tiv­na me­ra ka­ko bi se ile­gal­ni mi­gran­ti obes­hra­bri­li da ko­ri­ste ru­tu pre­ko Če­ške i Slo­vač­ke. Če­ška stra­na ka­že da že­li da po­stig­ne spo­ra­zum sa Slo­vač­kom, a zva­nič­ni­ci obe stra­ne slo­ži­li su se da na­sta­ve di­ja­log o kon­tro­li gra­ni­ca.

Upr­kos He­ge­ro­voj na­di da će gra­ni­ce bi­ti po­no­vo otvo­re­ne i omo­gu­će­no slo­bod­no kre­ta­nje iz­me­đu Slo­vač­ke i Če­ške, Fi­ja­la je na­ja­vio da će se gra­nič­ne kon­tro­le na­sta­vi­ti naj­ma­nje do 13. de­cem­bra. Me­đu­tim, ako Če­si že­le da i na­kon to­ga na­sta­ve gra­nič­ne pro­ve­re bi­će im po­treb­no odo­bre­nje Evrop­ske ko­mi­si­je.

Bra­ti­sla­va ni­je ni­ma­lo za­do­volj­na ova­kvim raz­vo­jem si­tu­a­ci­je, jer sma­tra da su kon­tro­le neo­prav­da­ne. „Kon­tro­le na unu­tra­šnjim šen­gen­skim gra­ni­ca­ma tre­ba da se vr­še sa­mo u si­tu­a­ci­ja­ma opa­snim po ži­vot. Mi­gra­ci­ja ni­je jed­na od njih. Ne po­sto­ji opa­snost po bez­bed­nost da se do­zvo­li ta­kva kon­tro­la. Če­si po­ku­ša­va­ju da vra­te mi­gran­te u Slo­vač­ku, ali pri­tom kr­še Šen­gen­ski spo­ra­zum”, re­kao je Ste­fan Ha­mran, šef slo­vač­ke po­li­ci­je, pre­no­si „Doj­če ve­le”.

Po­da­ci po­ka­zu­ju da ve­ći­na mi­gra­na­ta u ovoj ze­mlji osta­je sa­mo dva do tri da­na, jer Slo­vač­ka ni­je nji­ho­va kraj­nja de­sti­na­ci­ja. Slo­vač­ke vla­sti ka­žu da ve­ći­na mi­gra­na­ta že­li da ide za­pad­ni­je, uglav­nom u Ne­mač­ku.

Po­da­ci po­ka­zu­ju da pri­ti­sak ne­le­gal­nih mi­gra­na­ta na naj­ja­ču eko­no­mi­ju EU ra­ste. Sa­mo ove go­di­ne Ber­lin je pri­ja­vio da je broj iz­be­gli­ca ko­je do­la­ze uglav­nom pre­ko bal­kan­ske ru­te za 254 od­sto ve­ći u od­no­su na 2021. go­di­nu.

Zbog to­ga je ve­li­ko pi­ta­nje u ko­joj me­ri će bi­ti is­pu­njen za­cr­ta­ni cilj Evrop­ske ko­mi­si­je da u 2023. go­di­ni šen­gen­ski pro­stor po­no­vo bu­de pot­pu­no „pro­ho­dan” bez ika­kvih za­dr­ža­va­nja na unu­tra­šnjim gra­ni­ca­ma. Iako je Evrop­ski sud prav­de ne­dav­no upo­zo­rio čla­ni­ce EU da vi­še ne­ma­ju pra­va da da­lje pro­du­ža­va­ju gra­nič­ne pro­ve­re unu­tar evro­blo­ka. One to uglav­nom ne po­štu­ju. Po­zi­va­ju­ći se na oprav­da­ne raz­lo­ge, kao što su za­bri­nu­tost zbog po­ve­ća­nog bro­ja ile­gal­nih mi­gra­na­ta i te­ro­ri­zam. Ne­mač­ka, Austri­ja, Nor­ve­ška, Šved­ska, Fran­cu­ska i Dan­ska od 2015. go­di­ne kon­ti­nu­i­ra­no in­si­sti­ra­ju na kon­tro­li svo­jih na­ci­o­nal­nih gra­ni­ca.