Smatra da je Crna Gora dovedena u takav položaj zbog očiglednih opstrukcija starog režima. Pošto je propao projekat tzv. manjinske, u stvari njemu podređene i kontrolisane vlade i nema drugu pravnu opciju. Bojić kaže da usled nefunkcionalnosti Ustavnog suda nije moguće pravnovaljano konstituisati organe novih lokalnih samouprava. Takodje ni utvrditi da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav.
„Ne mogu se održati redovni izbori za predsednika Crne Gore ni pojasniti da li je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Crne Gore u skladu s Ustavom”, pojašnjava advokat Bojić. „Ne mogu, za slučaj ako sadašnja skupštinska većina i odluči da se ’samoraspusti’, da se održe ni vanredni parlamentarni izbori koje zahteva bivši režim, tj. skupštinska manjina. Nažalost, to nije sve, budući da prosto ne funkcioniše deblokirajući mehanizam koji je amandmanski, upravo preko bivšeg režima, ’instalirala’ Venecijanska komisija od tri petine, to jest 49 poslanika u crnogorski Ustav 2013.”
Dodaje da „ni Venecijanska komisija kao ni bivši režim nemaju ni etički ni pravni legitimitet da insistiraju na venecijanskom deblokirajućem ključu, tj. na mehanizmu koji se u uporednoj pravnoj doktrini ističe kao ’egzemplar’ lošeg ustavnog rešenja, koje uopšte nije deblokirajuće, već naprotiv – blokirajuće”.
Kako kaže Bojić, „svedočimo stanju u sudstvu koje pokazuje lice koje smo i mogli naslutiti, ali ne i spremnost da bude saučesnik i da podeli lošu sudbinu bivšeg režima, tj. ’jednog čoveka’, opadajućeg mandatno dokrajčenog titulara ’uloge’ predsednika Crne Gore”.
„Korišćenje argumenata koji se tobože tiču ’ugroženosti i odbrane države i patriotizma’ je ne samo deplasirano, već i obmanjujuće. Verujem da će zato poslanici bivše vlasti predvođene DPS-om u dobroj veri, vođeni pravnom svešću i odgovornošću aktuelnog trenutka u kojem se nalazi Crna Gora, razumeti cilj i nastojanje predsednice Skupštine Crne Gore gđe Danijele Đurović i najzad savesno uzeti učešće u konstituisanju punog sastava Ustavnog suda, kao uslova bez kojeg Crna Gora dalje ne može. Pogotovo zbog toga što naspram nijednog od četiri kandidata nije istaknut nijedan prigovor, primedba ili bilo šta tome slično”, ističe Bojić i dodaje:
„Ukoliko se to ne desi 28. novembra 2022, već narednog dana. Skupština je dužna po ustavnom prerogativu iz člana 91 stav 2 zbog ’teškog ugrožavanja ustavnog poretka’, kako je to propisano članom 133 stav 1 tačka 4, da donese Odluku o uvođenju vanrednog stanja i usvoji zakon čija bi pravna priroda bila leks specijalis. Cilj – otklanjanje svih uzroka koji su doveli do ugrožavanja ustavnog poretka Crne Gore, od izbora sudija Ustavnog suda, VDT-a i uglednih pravnika u Sudski savet i time efektnijeg rada SDT, odsad bez opstrukcije sudstva, te formiranja novih lokalnih samouprava i vlade po izbornoj volji građana s predsednikom Miodragom Lekićem. Ali i preko izbora novog guvernera CBCG, DRI, pa dalje pravnim redom.”
Uverava da bi leks specijalis trebalo da ima naziv „zakon o sprečavanju ugrožavanja i konsolidaciji ustavnog poretka Crne Gore”.
