Istočno Sarajevo – Odavno prisutna inicijativa o podizanju tužbe protiv NATO-a zbog bombardovanja Republike Srpske (RS) 1995. godine, značajno je intenzivirana u poslednje vreme. Skori početak njene realizacije podjednako priželjkuju i rade na tome čelnici Istočnog Sarajeva i porodice žrtava. Takođe i brojni građani koji se bore protiv najteže bolesti izazvane osiromašenim uranijumom s kojim je NATO zagadio teritoriju RS. U tome ih dodatno ohrabruju rezultati niškog advokata Srđana Aleksića. Aleksić pred sudom u Srbiji, zajedno sa svojim pravnim timom, zastupa žrtve NATO bombardovanja Srbije 1999. godine.
Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić kaže da im to što je uradio i što i dalje radi advokat Aleksić uliva nadu. Moguće je dostići pravdu iako je to, napominje on, izuzetno sporo i, gotovo, zakasnelo.
„Sve je još na nivou inicijative. Uskoro ću se sastati sa gospodinom Aleksićem. Želim da čujem njegova iskustva i mišljenje o, eventualnoj, daljoj konkretizaciji naše inicijative kojom smo zaokupljeni. Zasad ne mogu reći u kojem pravcu će sve to ići. Mgućnost za podizanje tužbe postoji. Imamo neoborive dokaze, kako o žrtvama i materijalnoj šteti, tako i o teškim posledicama koje se, u smislu obolevanja naših građana, osećaju i dan danas”. Objašnjava Ćosić za „Politiku”.
Advokat Aleksić je nedavno izjavio da stanovnici RS imaju pravo podneti tužbu i da je potrebno da prikupe medicinsku dokumentaciju. Inicijativu za procesuiranje zemalja članica NATO-a, koje su od 30. avgusta do 14. septembra 1995. godine, i to bez odluke UN, bombardovale RS, pozdravlja i doktor Slavko Ždrale. On je u to vreme bio direktor bolnice u Istočnom Sarajevu. On je i autor istraživanja i studija o posledicama trovanja osiromašenim uranijumom.
„Naš najjači adut u tom složenom procesu biće ljudi oboleli od karcinoma. Njih pokušavamo da zdravstveno zbrinemo i oporavimo. O mrtvima postoji zdravstvena dokumentacija. Ta dokumentacija će značajno pomoći u odbrani istraživanja posledica delovanja osiromašenog uranijuma na zdravlje naših ljudi”. Naveo je Ždrale, prenosi Srna.
U nekim ranijim izjavama, on je više puta podsećao da je nakon bombardovanja, od 1995. do 2000. godine, registrovan nagli porast malignih oboljenja. To je na područjima koja su bila direktno izložena osiromašenom uranijumu (Hadžići, Han Pijesak, Sokolac i Istočno Sarajevo). Redovno je iznosio i podatak da je 1995. godine u bolnici u Istočnom Sarajevu registrovano 95 pacijenata koji su bolovali od malignih oboljenja. Već 2003. godine bilo ih je čak 360. Bezmalo svi oni su živeli u nekom od pomenutih mesta. O razmerama naglog obolevanja srpskog stanovništva iz Hadžića, koji su se nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma preselili u Bratunac, svedoči i bratunačko groblje na kojem je sahranjeno oko 400 Hadžićana. Većina njih je bolovala od neke vrste karcinoma.
Za dve nedelje, koliko je trajalo bombardovanje, operacija pod kodnim nazivom „Namerna sila”, NATO avijacija izručila je pre svega na položaje Vojske RS, 1.026 bombi, 13 krstarećih raketa tipa „tomahavk” a koristila je i municiju sa osiromašenim uranijumom. Ubijeno je 46 vojnika i više od 50 civila. Ranjeno je 98 vojnika i teže ili lakše povređeno 120 civila. Povod NATO-u da krene na RS bila je eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 28. avgusta 1995. Za eksploziju su optuženi Srbi, iako krivica nije nikada dokazana.
