Hrvatska, Mađarska i Albanija samo su neki od primera kada su političke partije i pokreti svoje ideološke razlike i netrpljivosti lidera stavile na stranu da bi se homogenizovale i izborile za državotvorne ciljeve. Dok naše komšije imaju, legitimno, svoje državotvorne ciljeve i, bez obzira na to koja je politička opcija, ne skreću s nacionalne staze, u Srbiji je situacija ipak složenija.
Vlast i opozicija se razlikuju po svim temama, kao da Srbija ima široku lepezu mogućnosti kada je odbrana KiM u pitanju. Za građanski deo opozicije sigurno bi kao nacionalistički i tvrdo desničarsko zvučalo saopštenje koje nije izvučeno iz programa Dveri, Nove demokratske stranke Srbije, a koje se poziva na Rezoluciju 1244. „Obavezaćemo buduću vladu da odmah podnese program konkretnih mera Savetu bezbednosti UN kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovala prava na miran i siguran život svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova integracija u nove demokratske institucije zemlje.” Ovo je, inače, rečenica iz programa Demokratske opozicije Srbije iz 2000. godine, a odnosi se na jedan od deset akata koje je parlament trebalo da usvoji prvog radnog dana nakon pobede DOS-a na izborima u septembru iste godine.
Ispostavilo se da, po dolasku na vlast, DOS ovo obećanje u praksi nije mogao da ispuni. Posle više od dve decenije krug je zatvoren. Oni koji su bili opozicija pre 24. septembra 2000. godine danas su ponovo u istoj poziciji, baš kao što su na vlasti ljudi koji su i tada to bili. Samo sada neki političari s ramena otresu kosovsku prašinu i fokusiraju se na nekim drugim temama. Očuvanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta i primena Rezolucije 1244 samo su teme za skupštinsku govornicu i televizijske emisije.
Da li je moguće da dođe do nacionalnog konsenzusa? Teoretski da, praktično ne. Šef poslaničkog kluba Srpske napredne stranke Milenko Jovanov nije optimista po ovom pitanju. Za „Politiku” kaže da je previše politikantstva i želje da se na toj teškoj i složenoj temi dobiju laki politički poeni, pa se predlažu rešenja koja lepo zvuče, ali ih je, u ovom trenutku, nemoguće ostvariti. „I to znaju i oni koji ta rešenja predlažu. Što je najgore, u takvom ponašanju prednjače oni zbog kojih se Srbija i nalazi u problemu kada je KiM u pitanju. S druge strane, Kurti je za drugi deo političke scene, javnosti i medija apsolutni heroj i intelektualac, koji će da sruši predsednika Vučića. Ostrašćeni mržnjom prema predsedniku Vučiću, oni potpuno zanemaruju štetu koju Kurti pravi i Srbiji i Srbima na KiM i faktički navijaju da napravi što veću štetu, jer će onda Vučiću biti teže. Tako da u tim okolnostima, opet kažem nažalost, ne vidim da se možemo dogovoriti oko politike koja bi bila čvrsta, argumentovana i realna”, ističe Jovanov.
S njim se slaže i lider Jedinstvene Srbije, koalicionog partnera SPS-a, Dragan Marković Palma, koji navodi da je utopija političko objedinjavanje na temu Kosmeta. Za naš list kaže da je davno poznato da kosovska priča ne može da poveže vlast i opoziciju. „Opozicija hoće da profitira na bilo kojem problemu u Srbiji, što je legitimno, ali smatramo da je Kosovo i Metohija važnije od bilo koje druge teme. Mi se, nažalost, razlikujemo od nekih drugih država. Umesto da smo jedinstveni oko nacionalnih pitanja, opozicija radi drugačije. Građanima Srbije ovakva opozicija ne može da pomogne jer je ogroman problem na Kosmetu i takvih problema nije bilo u novijoj istoriji, sigurno u poslednjih 20 godina. Koliko je njima stalo do te teme, najbolje svedoči to što na poslednjoj skupštinskoj sednici posvećenoj rebalansu budžeta niko od poslanika opozicije nije spomenuo Kosovo i Metohiju”, kaže Dragan Marković Palma.
A šta na sve to kaže opozicija? Lider Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović kaže da bi pitanje Kosova i Metohije svakako moralo da ujedini srpsku političku scenu i srpski narod u celini. Za „Politiku” naglašava da je činjenica, međutim, da to još nije slučaj. „Mi smo još uvek, zbog nesrećnih i poraznih eksperimenata iz dvadesetog veka – Jugoslavije i komunizma – jedno ideološki dezorijentisano društvo s raspolućenom i nedoraslom elitom. I zato je rad na istorijskom pomirenju i identitetskom utemeljenju jedan od najvažnijih, temeljnih prioriteta. Ali i nezavisno od toga, pitanje KiM bi moralo da nas ujedini jer bi svaka predaja naše južne pokrajine predstavljala samoubistvo Srbije. Prvo, jer bi bilo koji vid predaje predstavljao negaciju srpskog nacionalnog bića kao i srpske istorije i kulture. Drugo, jer bi se predajom KiM nužno nastavio proces dezintegracije srpskog prostora koji bi se produžio ukidanjem Republike Srpske, a zatim i daljim rastakanjem sadašnje centralne Srbije. Zato smo osuđeni na borbu za našu južnu pokrajinu, i to koliko god ona bude trajala, s krajnjim ciljem njene postupne, ali konačne reintegracije”, navodi Jovanović.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je političko objedinjavanje po ovom pitanju malo verovatno i za naš list kaže da sve partije bilo da su u vlasti ili opoziciji moraju da rade u skladu s Ustavom Srbije. „To je glavna tačka i ako neko hoće da promeni politiku, mora da promeni najveći pravni akt. Sve političke elite od 2007. godine vode politiku koja često nije u sladu s nacionalnim interesima. Čitav briselski proces u kome je vlast učestvovala pokazao se negativan po nas. Dali smo jednostrano niz ustupaka, a zauzvrat nismo na kosovskom terenu bilo šta dobili i niko iz opozicije to nije ozbiljnije kritikovao, pa što bi se oko bilo čega objedinjavali”, kaže Dragomir Anđelković.
Utisak je da je poslednja nada u mogućnost da će vlast i opozicija uspeti da nađu zajednički jezik barem po pitanju Kosova i Metohije, a naročito za naš narod od Štrpca do Leposavića, i da su svi spremni da zarad interesa Srba na KiM, ali i države Srbije, pokažu jedinstvo, otišla s posebnom skupštinskom sednicom koja je bila posvećena Kosmetu. Gotovo niko nije ni pokušao da ostavi po strani sve svoje razlike i obračune. Umesto dogovora, opozicija je temu Kosova koristila isključivo u cilju političkog profita i nadmetanja.
Kakav će biti ishod sednice moglo se pretpostaviti kada se pre nekoliko meseci predsednik republike Aleksandar Vučić založio da na političkoj sceni Srbije u narednom periodu nikne nova politička formacija – „srpski blok”. To ne bi trebalo da bude stranka, ni koalicija, već bi predstavljao konsenzus o najvažnijim nacionalnim pitanjima. „Srpski blok”, koji je Vučić najavio kao blok pristojnosti i normalnosti, trebalo bi, kako je sam istakao, da čine oni koji nisu ni za Istok, ni za Zapad.
„Svi imaju svoje političke stranke, jedni su za jedne, drugi za druge, zato je važno da se formiraju pokreti u centru, koji su za Srbiju i vole ovu zemlju više od svega. Ta borba neće biti laka zato što se svi oni zajedno bore protiv nezavisnosti Srbije, svi ti ljudi u našoj zemlji. Svi ti ljudi, političari, partije bore se direktno protiv interesa Srbije, zato će biti važno da formiramo blok pristojnosti i formalnosti, srpski blok koji će da se suprotstavi i jednima i drugima”, rekao je Vučić. Međutim, po svoj prilici, pružena ruka vlasti opoziciji može da ostane u vazduhu.
Zelenović: Strateški dogovor sa Zapadom umesto kvazijedinstva
A nosilac izborne liste „Moramo” Nebojša Zelenović na pitanje o mogućnosti homogenizacije srpske političke scene u pogledu KiM, odgovara: „Bože, nisam čuo za homogenizaciju od devedesetih godina. Ta homogenizacija pod Miloševićem je dovela do iseljenja 250.000 Srba iz Hrvatske i do kapitulacije na KiM 1999. godine, dok je promotor tog kvazijedinstva umro kao sužanj, dok mu je suđeno za ratne zločine. Ne preporučujem sadašnjim vlastima da idu tim putem.” Kaže da je Srbiji potrebna strateška, diplomatska inicijativa i da treba da izađemo sa svojom vizijom zapadnog Balkana kao stabilnog i prosperitetnog regiona u narednih sto godina. Navodi da će strateški dogovor sa Zapadom otvoriti prostor da postanemo deo nove tehnološke revolucije, koja se temelji na prestanku korišćenja fosilnih goriva, na obnovljivim izvorima energije i koja će omogućiti stabilan rast privrede, blagostanje ljudi i sprečiti globalno zagrevanje. „Dakle, ne treba nama nikakva homogenizacija, već odluka građana da započnemo normalan život”, zaključuje Nebojša Zelenović.Antrfile
Lider Dveri Boško Obradović smatra pak da je tema odbrane i očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije nadstranačka i najvažnije srpsko nacionalno i državno pitanje danas. Za „Politiku” kaže da to sve na političkoj sceni obavezuje da oko ove teme hitno mora da se postigne nacionalno jedinstvo i konsenzus šta nam je dalje činiti. „Nas pet patriotskih opozicionih parlamentarnih stranaka (Dveri, Zavetnici, Novi DSS, POKS i Narodna stranka) već smo stali zajednički iza Deklaracije o reintegraciji Kosova i Metohije u puni ustavno-pravni poredak države Srbije. Otvoreni smo za komunikaciju i dogovor sa svim drugim političkim akterima iz vlasti i opozicije u ovom pravcu. Poslanička grupa Srpski pokret Dveri – Patriotski blok baš iz ovog razloga je predložila vanrednu sednicu skupštinskog Odbora za KiM, kao i posebnu sednicu Narodne skupštine na temu aktuelne krize u južnoj srpskoj pokrajini. Narodna skupština nakon javne rasprave treba da donese novu pregovaračku platformu koja bi obavezivala kako sadašnju, tako i buduće vlasti. Jedina ispravna i na Ustavu utemeljena platforma može biti reintegracija Kosova i Metohije u okvire države Srbije”, zaključuje Obradović.
