Sarajevo – Mogući početak izgradnje gasovoda „Nova istočna interkonekcija BiH–Srbija”, za koji je Republika Srpska bila spremna i pre desetak godina, i dalje je na čekanju zbog opstrukcija iz političkog Sarajeva. Realizaciju tog projekta, koji je od vitalnog interesa i od podjednake važnosti za oba entiteta u BiH, uporno „miniraju” bošnjački zvaničnici iz Federacije BiH i njeni predstavnici u zajedničkim organima. Njima smeta ruski gas koji bi stizao iz pravca Srbije, što je čudno i teško objašnjivo s obzirom na to da taj isti gas iz postojećeg gasovoda koji u BiH ulazi kod Zvornika građani Sarajeva koriste već 40 godina.
U pokušaju namernog sprečavanja realizacije razvojnih planova Republike Srpske, kao i njene bilo kakve saradnje sa Srbijom, Bošnjaci su spremni da žrtvuju i nešto što je njihov izbor, kao što je to u konkretnom slučaju „Južna interkonekcija BiH i Hrvatske” koja samo njima odgovara, a kojom bi se BiH spojila sa hrvatskim i evropskim gasovodom. Pokazali su to i na sednicama Saveta ministara BiH, prvo na julskoj, a i na poslednjoj koja je održana ovih dana. U oba slučaja su bošnjački ministri, bez ikakvog objašnjenja, glasali protiv nacrta osnova za vođenje pregovora radi zaključivanja sporazuma BiH i Srbije i BiH i Hrvatske o izgradnji gasovoda. Njihov plan o konekciji s Hrvatskom prethodno je podržala Republika Srpska, s tim da je tu podršku uslovila paralelnom realizacijom oba projekta.
Prvi gasovod bi se gradio na pravcu Srbija – Bijeljina – Banjaluka – Prijedor – Novi Grad s mogućim krakovima ka distriktu Brčko i FBiH, a drugi, kojim bi plin stizao iz Hrvatske, na pravcu Zagvozd (HR) – Posušje(BiH) – Novi Travnik/Travnik, sa odvajanjem za Mostar. Preduslov da bi se moglo krenuti sa izgradnjom jeste potpisivanje međudržavnih sporazuma bez kojih gasovodi ne mogu preći ni Drinu, ni granicu sa Hrvatskom.
Da iza blokada koje dolaze iz FBiH, a kojih ima i u slučaju projekata HE „Buk Bijela” i aerodroma u Trebinju, ne stoji samo pokušaj zaustavljanja strateških planova Srpske, već i odnos prema Rusiji, potvrđuje i izjava bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefika Džaferovića.
„Naša politika snabdevanja energentima mora se naslanjati na politiku EU. Treba slediti Evropu i rešiti se zavisnosti od ruskih energenata”, kaže Džaferović.
Otuda nije za čuđenje što su on i hrvatski član Predsedništva BiH čak šest puta odbili inicijativu srpskog člana Milorada Dodika da se na dnevni red stavi davanje saglasnosti FBiH i zaključivanje ugovora sa Srbijom o izgradnju gasovoda. Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac smatra da je Sarajevo frustrirano ambicioznim i realnim planovima Srpske i da iz tog razloga koristi svaku priliku, pa tako i izgradnju gasovoda, da zaustavi njen razvoj. Politikanstvo i političke predrasude kojima svedočimo, kaže on, usmerene su protiv bilo kakve saradnje Srpske i Srbije.
„Danas kada je veoma važno obezbediti energente za građane i privredu, kada se borimo da na adekvatan način definišemo politike, imamo politički kompleks iz Sarajeva prema Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku koji ima viziju”, kaže Košarac za „Politiku”.
Političko Sarajevo i deo FBiH, napominje on, u kontinuitetu „pokazuje svoju političku nezrelost” i ima potrebu da se obračunava sa Srpskom i važnim interesima za nju.
„Spremni su ponekad to raditi i na štetu FBiH samo da bi osujetili napore Srpske, uključujući i ove koje ona čini u vezi sa energetskom stabilnošću, trenutno izuzetno značajne na globalnom planu”, naglašava Košarac.
