Skoplje – Na nedavnom susretu premijera Dimitra Kovačevskog s liderima parlamentarnih partija i zvanično je pokrenuto pitanje izmene Ustava Severne Makedonije. Hristijan Mickoski, lider VMRO-DPMNE, ponovio je stav da neće dozvoliti promenu Ustava da bi se u njega uneli Bugari, istakavši da se bugarski političari ne odnose iskreno prema Makedoniji i njenom narodu. Mickoski je više puta kritikovao podršku bugarskog rukovodstva otvaranju bugarskih klubova u Severnoj Makedoniji s imenima negovatelja fašizma i zločinačke politike nad makedonskim narodom u vreme Drugog svetskog rata. Na kraju, Mickoski je istakao da jedino vanredni parlamentarni izbori nude rešenje za izlazak zemlje iz krize. Ulazak u EU, kako je istakao, prihvata na bazi evropskih standarda, ali nikako odricanjem od svojih nacionalnih vrednosti.
Podsetimo da je bugarsko rukovodstvo, i u sadašnjoj i u vladi Bojka Borisova, zahtevalo odricanje Skoplja od Josipa Broza Tita, što indirektno zahteva odricanje Makedonije od tekovina stečenih u NOB-u, od 1941. do 1945, u vreme kada je bugarska sprovodila takozvani zakon čiste nacije, usvojen u Bugarskom parlamentu 1941, po ugledu na nacistički zakon nemačkog Rajhstaga, nakon čega su genocidno stradali Sloveni, Jevreji, Romi, a među njima i Srbi i Makedonci.
Dakle, ako se ne promeni Ustav, Bugari su decidni da će obustaviti pregovore Severne Makedonije sa EU. Već u ovom trenutku Bugari imaju primedbe za prijem Skoplja u EU na blizu 900 strana. Ali, nisu Bugari jedini koji traže promenu Ustava. Na to su se nadovezale albanske parlamentarne partije koje traže promenu člana Ustava koji se odnosi na status albanskog jezika u Severnoj Makedoniji, zahtevajući da njihov maternji jezik dobije ravnopravni status službenog jezika uz makedonski, te da se izbaci deo da se albanski jezik koristi kao službeni u opštinama gde ima 20 odsto građana albanske nacionalnosti.
Ovog meseca održaće se i dva kongresa parlamentarnih partija DOM i LDP, koje će svojim kadrovskim promenama i programom zauzeti stavove prema francuskom predlogu za nastavak pregovora sa EU i promeni najvišeg akta Severne Makedonije. U ovom trenutku obe partije imaju tri poslanika, ali i sa njihovom podrškom u parlamentu – za promenu Ustava nedostaje još osam poslanika iz redova opozicije, tj. VMRO-DPMNE i Levice, čiji lideri garantuju da niko iz njihovih partija neće dati saglasnost za promenu najvišeg državnog akta.
S druge strane, Pavle Trajanov, lider DS-a, koalicionog partnera vlasti, smatra da su već obezbeđeni poslanici iz opozicije koji će glasati za promenu Ustava. Takođe, Talat Džaferi, predsednik Sobranja, izjavio je da smatra realnim da se promena Ustava izvrši u roku do šest meseci. Nakon promene Ustava, očekuje se i održavanje zajedničke sednice makedonske vlade i Evropske komisije.
U vrtlogu neslaganja na unutrašnjem političkom planu, veliku nadu i optimizam predsedniku Stevi Pendarovskom ulila je novoimenovana američka ambasadorka obećanjem da će zajedno nastaviti put ka učlanjenju RSM u međunarodne organizacije. Inače, Severna Makedonija i SAD već niz godina, i pre Prespanskog sporazuma, imaju potpisan vojnopolitički strateški dogovor. Podsetimo da je Metju Nimic, američki advokat i diplomata pod pokroviteljstvom SB UN, vodio pregovore Makedonije i Grčke, koji su krunisani Prespanskim dogovorom i prvom promenom makedonskog Ustava, čime je Republika Makedonija promenila ime u Republika Severna Makedonija. A ovaj kompromis bio je uslov za pristup članstvu u Severnoatlantsku alijansu i EU. Međutim, Severna Makedonija jeste postala 30. članica NATO-a, ali je još uvek daleko od članstva u EU…
