„Želimo biti partneri od poverenja, iako smo teritorijalno i brojčano mali. EU bez Zapadnog Balkana nije kompletna, želim videti zajedničku budućnost u njoj”, naveo je Abazović na panel diskusiji Pariskog mirovnog foruma.
Istakao je da je zajednička budućnost regiona u EU i da je na zemljama Zapadnog Balkana da završe svoj deo posla, ukazujući da mora postojati veći senzibilitet od strane Brisela i evropskih zemalja da se konačno oživi proces proširenja.
Važno je, istakao je, da EU shvati da mi treba da oživimo proces proširenja.
„Ako ostanemo kao „crna rupa” u Evropi, otvoriće se mogućnost da se stvara negativan uticaj, danas možda za Rusiju, sutra za neku drugu stranu”, naveo je.
Abazović je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, istakao da većinska mobilnost ljudi vodi pomirenju, a pomirenje ka ekonomskom progresu.
„Zapadni Balkan može mnogo da da Evropskoj uniji i zato ne smemo ostati van procesa”, kazao je Abazović.
Govoreći o reperkusijama agresije Ruske Federacije na Crnu Goru, Abazović je istakao da je globalna kriza imala negativan uticaj, naročito kroz turizam i energetiku.
„Sankcije protiv Ruske Federacije smo podržali, ne zato što imamo nešto protiv njih, već zato što mi štitimo principe, internacionalno pravo, suverenitet Ukrajinaca, štitimo pravo i mogućnost ljudi da biraju kako žele da žive i u kojoj organizaciji žele biti”, rekao je Abazović.
Istakao je da je relacija Crne Gore sa Ruskom Federacijom pre bila prilično dobra, a da sada ne postoji.
Pored Abazovića na panelu su učestvovali premijer predsednik Vlade Albanije Edi Rama, potpredsednik Soroš Fondacije za otvoreno društvo Aleksandar Soroš i direktorka programa Proširena Evropa u Evropskom savetu za spoljne poslove (ECFR) Mari Dimulen, a razgovaralo se na temu „Upravljati reperkusijama multikriza na populaciju: osnažiti otpornost Jugoistočne Evrope”.
