Banjaluka – „Nisam siguran da ćemo moći celu BiH izvesti na Zapad”, brine Danijel Server, prenose sarajevski mediji, čime je američki profesor sa Univerziteta „Džons Hopkins” podgrejao teze o prelivanju krize iz Ukrajine na BiH, što je tema koju su bošnjački intelektualci i političari mesecima interpretirali kao (sve)pravoslavnu i panslavensku pretnju u kojoj Srbi vrebaju priliku da naprave rusvaj i na Balkanu po ugledu na Rusiju.
Unazad nekoliko meseci izgledalo je da je razvoj situacije na terenu, u svetu i regionu, demantovao sarajevske pokušaje da na taj način žigošu Srbe ali takvi snovi ipak i dalje provejavaju na Baščaršiji, gde paralelno sa tim ne gube na intenzitetu ni ambicije tamošnjih ideologa da se stereotipi o Srbima izgrađeni u ratu zadrže u zapadnom svetu ne bi li, kako to tumače u Banjaluci, takav trud u pogodnom trenutku bio i politički kapitalizovan.
„Na Balkanu se uspostavlja linija razgraničenja između katoličkog zapada i pravoslavnog istoka – bez muslimana!”, naslov je intrigantnog teksta u „Bosnija tajmsu” u kom se izražava briga da hrišćanski fundamentalisti Dodik i Čović danas imaju više sagovornika u Evropi nego što su ih imali Tuđman i Milošević kad su u Karađorđevu prekrajali granice BiH. Nedavno je i analitičar Jasmin Mujanović pokušavao da u zapadnim medijima raspiruje teze o islamofobiji Zagreba i Banjaluke, pa je išao čak do te mere da sudbinu Bošnjaka, koji već tri decenije uživaju blanko podršku Zapada u prevrednovanju Dejtonskog sporazuma – smesti u kontekst navodno hrišćanske teorije koja muslimane smatra zaostatkom Otomanske imperije, pa ih se želi rešiti, što je, ceni on, osnovna srpska preokupacija.
Server se sjajno nadovezuje na teze Mujanovića, pa iznosi saznanja da bi u budućnosti na Balkanu mogla biti uspostavljena linija razgraničenja između Zapada i Istoka. Dodao je da bi ta linija mogla prolaziti kroz BiH, međuentitetskom linijom, ali ne nudi dublje objašnjenje za ove tvrdnje. Nakon što su Srbi devedesetih proterani iz Hrvatske i Federacije BiH, preostalim srpskim žiteljima na Kosovu već godinama iznad glave zveckaju dugim cevima i uteruju strah od novog pogroma, uskraćujući im politička i ljudska prava, od čega Zapad okreće glavu dok za to vreme aktivno radi na intervencijama kojima derogira autonomiju RS. Stoga se teze bošnjačkih lobista i ideologa, koje u dnevnopolitičkom životu onda preuzimaju sarajevski zvaničnici, u Banjaluci prevode tek kao nastavak propagande koja treba da bude pokriće i opravda zapadne pritiske koji se i dalje usmeravaju samo prema jednoj strani.
„Takav put unitarizacije i ugrožavanja interesa kroz majorizaciju i preglasavanje vodi u raskol i rastakanje BiH”, rekao je direktor Bezbednosnog foruma Banjaluka Mitar Kovač na okruglom stolu „Strateški izazovi RS i perspektive”, govoreći o temi „Unitarizacija BiH pod plaštom izgradnje građanske države”. Primećuje da narodi u BiH treba sami da se organizuju i da BiH u tom pogledu nisu potrebni visoki predstavnik i Ustavni sud BiH „kao instrumenti ugrožavanja interesa RS”. Na pitanje kuda bi linija podele među civilizacijama mogla ići kroz Balkan, Server je, prenose sarajevski mediji, odgovorio: „Možda bi mogla ostati neka bufer (neutralna) zona. Bojim se da budućnost izgleda dosta mračna ako se ova linija povuče međuentitetskom linijom”, brine Server, što se teze koje odudaraju od stvarnosti i aktuelnih procesa u BiH, gde sve poluge moći već trideset godina drže zapadni predstavnici. Naučni savetnik iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dragan Petrović rekao je da je Balkan izvan neposredne zone sukoba u Ukrajini, ali da su na ovim prostorima ostali određeni nezavršeni procesi u geopolitičkom smislu.
„Sigurno je da se srpski faktor sa strane nekih atlantističkih sila doživljava kao blizak Rusiji, što zbog istorijskog nasleđa, što zbog toga što nama odgovara preraspodela odnosa snaga, jer nas pritiskaju. Na nama je da se zadrži status kvo i smatram da u Srpskoj to dosta uspešno ide”, rekao je Petrović.
Nakon što su Bošnjaci ponovo izabrali Hrvatima političkog predstavnika u FBiH, sarajevska javnost se iz nekog razloga zabrinula zbog toga što je većina islamskog sveta neutralna po pitanju dešavanja u Ukrajini ili ima proruski stav, a „Bosnija tajms” piše kako bogate arapske monarhije verovatno priželjkuju „arapski svet”, po uzoru na „ruski svet” ili „srpski svet”, pa su muslimanske manjine na margini potpuno prepustili na milost i nemilost zapadnog sveta. I lider najveće bošnjačke stranke Bakir Izetbegović je u „srpskom svetu” video kopiju „ruskog sveta”, u nameri da uzbuni zapadnu javnost.
Moguće je da je Servera, koji se doživljava kao bošnjački lobista, za tvrdnje o podeli BiH inspirisao njegov sunarodnih Semjuel Hantington, koji je u „Sukobu civilizacija” između ostalog pisao kako se Evropa završava tamo gde se završava zapadno hrišćanstvo i počinju islam i pravoslavlje. U istom delu Hantington piše kako preko 200 godina SAD pokušavaju da spreče pojavu dominantne sile u Evropi i Aziji, a da bi ovo postigle, one su vodile dva svetska i hladni rat, protiv carske Nemačke, nacističke nemačke, SSSR-a i komunističke Kine. Ono u čemu se Server i Hantington verovatno razilaze jesu dileme iz „Sukoba civilizacija” u kom se autor pitao da li su na svim mestima odnosi muslimana i drugih bili antagonistički, da bi potom konstatovao da gde god se pogleda duž granica islama, muslimani imaju problem da žive miroljubivo sa svojim susedima. „Prirodno se postavlja pitanje da li ovaj obrazac sukoba poznog 20 veka između muslimana i nemuslimanskih grupa podjednako važi za sve odnose između drugih civilizacija. U stvari, ne važi”, smatra Hantington, a potom zaključuje da bi se očuvala zapadna civilizacija SAD i Evropa, moraju da priznaju da je mešanje Zapada u poslove drugih civilizacija verovatno najopasniji izvor nestabilnosti i potencijalno opasnog sukoba u multicivilizacijskom svetu.
