Nastavak suđenja Ganiću i ostalima za zločine počinjene nad pripadnicima JNA, 3. maja 1992. godine, u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, nije održan zbog, navodne, „bolesti jednog od članova sudskog veća”, a Drekoviću zbog, „nemogućnosti svedoka Tužilaštva BiH da svedoči”. Pre samo nekoliko dana pred istim sudom odloženo je i suđenje optuženima za zločine nad srpskim civilima u ilijaškom selu Čemerno (ubijeno je 30 civila) jer je, kako je potvrdio advokat Ifet Feraget, jedan od optuženih (Benjamin Sikira) „pozitivan na virus korona”. U julu je odloženo i suđenje ratnom komandantu Petog korpusa Armije RBiH Atifu Dudakoviću (navodno je i on bolestan) i šesnaestorici pripadnika i komandanata tog korpusa. Sve njih optužnica tereti za ubistvo oko 300 civila srpske nacionalnosti, progon, uništenje njihove imovine i razaranje verskih objekata.
Sličnim razlozima, koje pojedini pravni stručnjaci tumače kao nedovoljno uverljive, pravdan je i dva puta odgađani početak suđenja Ganiću i ostalima (21. septembra i 19. oktobra) za koje je tužilac Mladen Vukojčić na glavnom pretresu rekao da će dokazati da su 3. maja 1992. godine planirali, podstrekavali i izvršili napad na nebranjenu kolonu vojnika i civila, koja je bila pod pratnjom mirovnih snaga u UN (u tom napadu ubijeno je osam vojnika i civila, 24 su ranjena, a više desetina ih je zarobljeno i mučeno).
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, Milorad Kojić, kaže da „već postaje sumnjivo odlaganje nastavka sudskog procesa u predmetu ’Dobrovljačka’”, s obzirom na to da se radi o slučaju koji, napominje on, ima višestruki značaj, jer govori o karakteru rata.
„’Dobrovoljačka’ je jedan od četiri događaja koji je odredio sudbinu Srba u Sarajevu i pokazao šta će im se dešavati. Zato Bošnjaci uporno opstruišu ovaj slučaj, jer svesni su da se kroz njega ruši priča o Bošnjacima kao žrtvama u Sarajevu i potvrđuje stradanje srpskog naroda u tom gradu”, izjavio je Kojić za RTRS.
