Za manje od godinu dana otvorena su dva kulturna kluba u Severnoj Makedoniji i jedan makedonski u Bugarskoj, koja su registrovala različita udružanja. Zajedničko za ova tri kluba je to što nose imena istorijskih ličnosti koja su kontroverzna za drugu stranu, zbog čega su sada reagovali i najviši zvaničnici dve zemlje koje se već dugo spore upravo oko pitanja kulture i istorije.
Makedonci su imenovanje kulturnih centara po Ivanu Vanču Mihajlovu i caru Borisu Trećem u Bitolju i Ohridu doživeli kao provokaciju. Njihovo otvaranje izvelo je na ulice na desetine ljudi, a proteste su obeležili i brojni incidenti. Slična situacija dogodila se i u Blagoevgradu gde je otvoren makedonski centar „Nikola Vapcarov“, a koji, kako tvrdi gradonačelnik tog mesta Ilko Stojanov nema da ponudi ništa drugo osim „zvučnog imena“.
Ovaj problem otišao je toliko daleko da su u Skoplju nazivi ovih kulturnih centara stigli čak do nacionalnog parlamenta, a u Sobranju je čak sa 67 glasova „za“ uvojen zakon kojim se sprečava da organizacije i kulturni centri ponesu nazive koji se povezuju sa fašizmom, što je izazvalo reakcije bugarskog Ministarstva spoljnih poslova.
Šta je sporno za Makedonce?
Kako piše Euraktiv, u aprilu i oktobru ove godine u Severnoj Makedoniji su vrata otvorila dva kulturna centra – „Ivan Mihajlov“ u Bitolju i „Car Boris III“ u Ohridu. Njihovom otvaranju prisustvovali su tadašnji bugarski premijer Kiril Petkov i potpredsednica Ilijana Jotova.
Samo što su vrata otvorena, a vrpca presečena, počeli su incidenti – u Bitolju je razbijen prozor i zapaljena fasada, a razbijen je i natpis u Ohridu. Vandalizam su osudili političari iz obe zemlje.
Na protestima u Ohridu demonstranti su držali transparente na kojima je pisalo „Nema pregovora sa fašistima“ i bacali jaja i kamenje na prostorije kluba, koje je čuvala policija.
Bilo je više ljutitih reakcija političara i nevladinih organizacija zbog imena bugarskih klubova. Prvo zbog Ivana Mihajlova, kog u Skoplju smatraju nacistom i koji je poznat po tvrdnji da makedonska nacija ne postoji. Nasuprot tome, njega u Bugarskoj smatraju istaknutim članom istorijske VMRO, antikomunistom, navodi Euraktiv.
I ime cara Borisa III je takođe provokacija za Severnu Makedoniju. Kako piše RSE, Boris Treći je bio na čelu Bugarske tokom Drugog svetskog rata, kada je kao saveznik nacističke Nemačke zauzeo veliki deo teritorije Makedonije. Bugarske vlasti se, međutim, protive upotrebi izraza „bugarski fašistički okupator“, jer bugarski istoričari smatraju da treba govoriti o aneksiji, a ne o okupaciji Makedonije. Vlada koja je bila u Bugarskoj do 1944. godine nije opisana kao fašistička, već kao „autoritarni režim pod uticajem fašističkih ideja“.
Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji je još ranije protestovala zbog imenovanja udruženja po Ivanu Mihajlovu i poslednjem bugarskom caru, podsećajući na progon makedonskih Jevreja posle odluke Borisa Trećeg da uvede rasne zakone u zamenu za teritorije u Makedoniji, prenosi RTS.
Sa druge strane, za Bugarsku je sporan kulturni centar „Nikola Vapcarov“ u Blagoevgradu. Klub se nalazi u maloj kancelariji i takođe je otvoren uz jako prisustvo policije.
Nikola Vapcarov je bio bugarski pesnik i antifašista, osuđen je na smrt i pogubljen 1942. godine. U Severnoj Makedoniji ga smatraju Makedoncem, jer je rođen u mestu Bansko, današnja Bugarska, ali uopšteno govoreći Bugari smatraju da je ime jednog kluba nazvanog po Vapcarovu provokacija.
Otvaranju su prisustvovali lider VRMO-DPMNE Hristijan Mickoski, glavni sekretar predednika Steva Pendarovskog Mile Bošnjakovski i lider Levice Dimitar Apasijev.
Rok od tri meseca
Predlog za izmenu zakonskog okvira iznela je glavna opoziciona stranka VMRO-DPMNE. Iz vladajućeg Saveza socijaldemokrata Makedonije (SDSM) saglasili su se da Zakon o udruženjima i fondacijama treba revidirati jer je star već deset godina.
„Apsolutno podržavamo pravo na slobodu udruživanja, ali moramo se zauzeti i za vrednosti na kojima počiva naša država, a to su antifašističke vrednosti, tako da ćemo podržati svaki predlog koji je u tom smeru“, rekla je zastupnica SDSM-a Sanela Škrijelj u parlamentu 17. oktobra.
Ranije je premijer Dimitar Kovačevski jasno pozvao poslanike vladajuće koalicije da podrže promene koje će sprečiti poplavu bugarskih klubova sa spornim imenima.
Prema novom zakonu usvojenom u Sobranju, novootvoreni klubovi Bugara koji nose kontroverzna imena moraju da promene naziv u roku od tri meseca ili da se suoče sa brisanjem iz Centralnog registra. Bugarsko ministarstvo spoljnih poslova oštro je reagovalo.
„Odluka parlamenta u Severnoj Makedoniji uopšte ne pominje komunizam, totalitarnu i represivnu ideologiju… Još uvek nema zakonskog okvira za rehabilitaciju i kompenzaciju ljudima koji su ubijani i povređivani, tokom vladavine komunizma, samo zbog bugarskog identiteta“, saopštilo je bugarsko ministarstvo spoljnih poslova.
Dopredsedavajući mešovite makedonsko-bugarske komisije za istorijska pitanja Angel Dimitrov je za bugarske medije 16. oktobra rekao kako je apsurdno da se grupi ljudi – građanima vlastite zemlje, zabranjuje da imaju drugačiji nacionalni identitet i osećanja, prenosi RSE.
„Začuđen sam jednim neverovatnim paradoksom: ako se ime Ivana Mihajlov smatra nezakonitim i uvredljivim za nacionalne osećaje, onda bi trebalo zabraniti i stranku VMRO, jer je na čelu te organizacije bio Ivan Mihajlov“, smatra Dimitrov.
Podsetimo, odnosi između Severne Makedonije i susedne Bugarske su loši, uglavnom zbog neslaganja oko regionalne istorije i kulture zbog kojih je Bugarska blokirala nastojanja Skoplja da se pridruži Evropskoj uniji.
Bugarska optužuje vladu u Skoplju da ne poštuje zajedničke kulturne i istorijske veze, a među ključnim zahtevima Sofije bili su priznanje da je makedonski jezik izveden iz bugarskog.
Predmet spora je i veličina bugarske zajednice u Severnoj Makedoniji. Zvanični podaci iz popisa stanovništva iz 2021. godine govore o 3.504 osobe, ili oko 0,2 odsto stanovništva. Bugarska je osporila tu cifru, ističući da je oko 90.000 od oko dva miliona stanovnika Severne Makedonije dobilo dvojno bugarsko državljanstvo na osnovu porodičnih korena u poslednje dve decenije.
Dok se još uvek zvala Makedonija, Severna Makedonija je imala i decenijama dug spor sa Grčkom. To se završilo tako što je ta zemlja promenila ime i dodala „Severna“, a Atina je odustala od primedbi na ulazak suseda u NATO i EU.
