Podgorica – Usvojenim izmenama Zakona o predsedniku Crne Gore ne menjaju se ustavna rešenja, nego se razrađuju procedure kroz koje predsednik države obavlja Ustavom predviđene dužnosti. Predsednica Ustavnog odbora i poslanica Demokratskog fronta Simonida Kordić poručila je da „namera zakona nije da se na bilo koji način oduzmu nadležnosti predsedniku države”.
„Namera je da se kroz jasna proceduralna pravila otklone sve nedoumice, pre svega oko postupka imenovanja mandatara za sastav vlade, kao i da se obezbedi neometano funkcionisanje svih grana vlasti i spreči zloupotreba ustavnih ovlašćenja od samog predsednika”, naglašava Kordićeva i dodaje: „Institucionalna kriza u kojoj se Crna Gora nalazi doživela je kulminaciju odbijanjem predsednika države Mila Đukanovića da predloži skupštini mandatara, iako je to njegova izričita ustavna obaveza.”
Kad je reč o argumentu kojim opozicija pokušava da ospori zakon, po rečima Kordićeve „brani se stanje krize koju je izazvao predsednik države, a to je da se zakonom ne mogu menjati ustavna rešenja i to je istina”.
„Đukanović je tako ostavio Crnu Goru bez funkcionalne izvršne vlasti i ozbiljno ugrozio demokratske procese. Odbijanje da imenuje mandatara obrazloženo je sumnjom u postojanje većinske podrške lideru Demosa Miodragu Lekiću”, podseća Kordićeva. „Umesto mandatara, predsednik je predložio skraćenje mandata skupštini, što je parlamentarna većina odbila, utvrđujući tako nespornu podršku mandataru.”
Kordićeva uverava da usvojene izmene zakona „daju šansu Đukanoviću da iskoristi svoja ustavna ovlašćenja, ispuni obaveze, imenuje mandatara i izbavi zemlju iz institucionalne krize koju je on uzrokovao”.
„Branioci neustavnog postupka Đukanovića, u pokušaju da drže državu u stanju političkog limba, i dalje osporavaju postojanje jasne parlamentarne većine s rezultatima lokalnih izbora. Ako sledimo dalje tu, istina izvrnutu logiku, porazom Demokratske partije socijalista (DPS) na parlamentarnim izborima 30. avgusta morao bi da se ospori legitimitet Đukanovića i njegovo pravo da obavlja svoju funkciju”, ocenjuje Kordićeva.
Dodaje da „niko od pobednika izbora 30. avgusta nije negirao Đukanoviću da do kraja iznese mandat, ali mu nije priznao ni nadustavni status koji pokušava da mu se dodeli”. Kaže da je teza „parlamentarne manjine, gubitnika izbora 2020. godine, da se nijedna ustavna kategorija ne može tretirati zakonima i to se protivi logici i samom ustavnopravnom uređenju”. Uverava da, ako bi sledila logika opozicije, „ne bi smeo da postoji ni zakon o skupštini, o vladi, pa ni sam poslovnik skupštine, kojim se detaljno uređuju procedure u kojima se realizuju ustavna ovlašćenja parlamenta”.
„Ustav jasno ograničava pravo predsednika da za mandatara imenuje bilo koga, već ga obavezuje da predlog utemelji na volji parlamentarne većine, kroz konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka”, saopštava Kordićeva. „Setimo se da je imenovanje Dritana Abazovića za mandatara predsednik obrazložio time da se ’uverio kroz konsultacije da on ima većinsku parlamentarnu podršku’, a mandat dao (Zdravku) Krivokapiću na osnovu potpisa poslanika”, kaže Kordićeva. „Prema tome, DPS-u je savršeno jasno da ovakvim osporavanjem zakona direktno stavlja ’ustavnu omču’ oko vrata svom predsedniku.”
