Banjaluka – Hoće li nakon mesec dana postizborne drame u Republici Srpskoj pravi politički vatromet tek uslediti, onda kad krenu cenkanja i dogovori o formiranju buduće vlasti u zajedničkim organima BiH u Sarajevu?
Da li će u uspostavljanju novog saziva Saveta ministara BiH presuditi matematika, koja prednost daje Dodikovoj stranci jer je ta partija osvojila šest mandata u Predstavničkom domu parlamenta BiH? Tome treba dodati još dva mandata koja su pripala njihovim koalicionim partnerima – Ujedinjenoj Srpskoj Nenada Stevandića i Demosu Nedeljka Čubrilovića – što ih dovodi u poziciju da kao jedinstven politički blok imaju većinu od osam poslanika, od ukupno 14 Ustavom propisanih poslaničkih mesta za parlamentarce iz Srpske u Predstavničkom domu BiH.
Naruku im, međutim, ne ide to što opozicioni blok ima pet mandata, što je kvota koja neku stranku ili koaliciju legitimiše kao mogućeg partnera za dogovor s predstavnicima drugog entiteta. Primeri da u vlast na nivou BiH uđe grupacija s manjim brojem poslanika već su zabeleženi i odnosili su se na situacije kada stranke iz Federacije BiH za partnere uzmu stranke sa minimalno pet mandata, koliko je potrebno da se donese neka odluka u tom domu u skladu s ustavnim mehanizmom entitetskog glasanja. Naime, prema potvrđenim rezultatima Centralne izborne komisije (CIK) BiH, opozicioni SDS i PDP u budućem sazivu Predstavničkog doma BiH imaće po dva poslanika, a pokret Nebojše Vukanovića jednog. I Izetbegovićev SDA osvojio je jedno poslaničko mesto u kvoti predviđenoj za RS.
Dodikova prednost mogao bi da bude dogovor s liderom HDZ-a BiH Draganom Čovićem, koji je i sam rekao da će najveći predstavnici naroda biti partneri za razgovor s najvećom hrvatskom strankom, ali taj princip se delimično već kruni u drugom entitetu, gde se stranka Bakira Izetbegovića – pobednica među Bošnjacima, već izbacuje iz razgovora o formiranju buduće vlasti.
U prilog Dodiku ide i pobeda Željke Cvijanović za Predsedništvo BiH, ali možda još više to što će buduću vlast u Republici Srpskoj sasvim izvesno formirati blok koji je i trenutno na vlasti, možda s još ubedljivijom većinom u republičkom parlamentu u Banjaluci.
Iz toga proizlazi da bi se rešenje ove dileme možda moglo potražiti u tome ko će formirati Dom naroda parlamenta BiH – jedan od dva ravnopravna doma – koji mora da potvrdi sve odluke i zakone koji se donose na zajedničkom nivou. Srpske delegate u Domu naroda BiH bira Skupština RS po veoma komplikovanom modelu izbora, po kojem nije nužno da skupštinska većina u Banjaluci uspe da obezbedi četiri delegatska mesta (od ukupno pet u Klubu Srba Doma naroda BiH), što bi je kvalifikovalo kao nezaobilazan faktor za uspostavljanje vlasti u Sarajevu.
O tome ko će biti buduća vlast u Sarajevu već su počele da kruže glasine i medijske spekulacije. Dodik je prilično samouvereno govorio o tom procesu, ispostavivši čak i vlastiti uslov za formiranje Saveta ministara. Saglasnost za prelazak gasovoda preko granice između Srbije i BiH, na koji se godinama čeka iz Sarajeva, odrediće partnera koji je prihvatljiv za najveću srpsku stranku. Nasuprot tome, banjalučki mediji i deo analitičara spekulišu da su se u posao formiranja vlasti navodno aktivno uključili Amerikanci, kojima ne bi bilo po milo da vide Dodikov SNSD kao deo nove vlasti u Sarajevu, ali da im, po tim spekulacijama, po volji nisu ni Izetbegović i Čović ni stranke koje su dobile poverenje birača unutar svojih naroda.
