Si Đinping je posle kongresa KP Kine, na kojem je dodatno zacementirao poziciju neprikosnovenog vođe, krenuo u pravu diplomatsku ofanzivu. Pre nego što će se danas sastati s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, koji će biti prvi lider iz grupe zemalja G7 koji dolazi u Kinu, Si se već susreo sa šefom Komunističke partije Vijetnama Ngujen Fu Trongom i pakistanskim premijerom Šehbazom Šarifom.
Pre odlaska na Bali, na samit G20, na čijim bi marginama trebalo prvi put oči u oči da se sastane s Džozefom Bajdenom, Si će primiti i tanzanijskog predsednika Samiju Suluha Hasana. U pripremi je i odlazak kineskog predsednika na Tajland i u Saudijsku Arabiju.
Današnji dolazak Šolca u pratnji elitne „poslovne svite” u jednodnevnu posetu Pekingu pada u delikatnom trenutku, ne samo zbog kritika koalicionih partnera u vladi, već i usled rastuće zabrinutosti SAD, najvećeg nemačkog bezbednosnog saveznika, zbog trgovinske prakse Kine, stanja ljudskih prava i „teritorijalnih ambicija” druge ekonomije sveta.
Iako nemačka vlada na osnovu koalicionog sporazuma sa Zelenima i liberalima razrađuje novu kinesku strategiju koja podrazumeva oštriji kurs prema pitanjima kao što su Tajvan, Hongkong i kršenje ljudskih prava u Sinđangu, Šolc zapravo kao da nastavlja „merkantilistički” pristup koji je trasirala bivša kancelarka Angela Merkel tokom 12 poseta Pekingu.
Nemački kancelar dolazi s jakom privrednom delegacijom, u kojoj su direktori „Folksvagena”, „Simensa”, Dojče banke, „Be-em-vea”, BASF-a. MERK-a. Međutim, jedan zvaničnik nemačke vlade kaže da tokom ove kratke posete Kini nisu planirane i poslovne aktivnosti ovih nemačkih kompanija. Ipak Šolc ne ide „praznih ruku”. Pre puta, uprkos protivljenju ostale dve stranke, odobrio je da kineska transportna kompanija „Kosko” preuzme četvrtinu vlasništva nad lukom Hamburg.
„Ovo je istraživačko putovanje kako bi se u ličnoj razmeni mišljenja saznalo gde se Kina nalazi, kuda Kina ide i koji su oblici saradnje mogući”, kaže za Rojters saradnik iz Šolcovog kabineta.
Portparol nemačke vlade kaže da Šolc neće razgovarati sa Si Đinpingom i premijerom Li Kećangom samo o biznisu u trenutku kad opada nemački izvoz u Kinu, a polovina nemačke industrije, prema istraživanjima „Info-tinka” zavisi od uvoza raznih proizvoda iz ove zemlje. Nemački kancelar pokušaće da utiče na Sija ne bi li ubedio Kremlj da prekine rat u Ukrajini, ali će, kako se najavljuje, izraziti i zabrinutost za stanje ljudskih prava i „autokratskih tendencija” režima u Pekingu.
Ali pre nego što će ugostiti svoj najvažnijeg trgovinskog partnera iz EU, Si je rešavao probleme u svom azijskom okruženju. S Vijetnamom je uspostavio bliže veze kako bi zajednički odgovarali na spoljne izazove, ali i upravljali sporom oko trase morskih puteva u Južnom kineskom moru. U razgovoru s pakistanskim premijerom Šehbazom Šarifom Si Đinping je obećao da će Peking nastaviti da pomaže Islamabadu da stabilizuje svoju ekonomiju posle katastrofalnih poplava koje su zadesile zemlju.
Na kraju trodnevnog boravka predsednika vijetnamske Komunističke partije Ngujena Fua Kini, dvojica lidera su u zajedničkoj deklaraciji najavili da će prijateljstvo dići na novi nivo. Peking i Hanoj složili su se da je ključno da se pravilno upravlja razlikama i održe mir i stabilnost u Južnom kineskom moru. Zbog dugogodišnjeg nerešenog spora oko morskih puteva dve strane su se obavezale da se uzdrže od poteza koji bi mogli dodatno da komplikuju situaciju na terenu.
Džang Minglijang, specijalista za pitanja jugoistočne Azije na Univerzitetu Đinan u Guangdžou, kaže za „Saut Čajna morning post” da je retkost da se u bilateralnim dokumentima najvišeg nivoa pominju „obojena revolucija” i „mirna evolucija”, što nagoveštava izvesnu zabrinutost Pekinga i Hanoja oko stabilnosti režima.
Uoči Trongove posete tabloid „Global tajms” je upozorio kako SAD i Zapad nikad nisu odustali od „mirne evolucije” protiv Kine i Vijetnama. Glasilo KP Kine apelovalo je na Hanoj da stane na stranu Pekinga u odmeravanju snaga dve supersile, jer Vašington pokušava da „pokoleba Vijetnam” zabijanjem klina između dva komunistička azijska suseda.
Kada je u pitanju drugi, isto tako važan sused – Pakistan, Si je Šarifu rekao da dve zemlje treba da pojačaju saradnju u razvoju kinesko-pakistanskog koridora, infrastrukturnog projekta vrednog 60 milijardi dolara, ali i da ubrzaju izgradnju morske luke Gvadar u provinciji Balučistan.
Muhamed Fejsal, spoljnopolitički analitičar iz Islamabada, kaže za Al Džaziru da je Šarifova poseta važna za Pakistan, čiji spoljni dug prema Pekingu iznosi 30 milijardi dolara, jer Islamabad nastoji da održi uravnotežen pristup u situaciji kad je regionalni poredak u Južnoj Aziji ugrožen zbog eskalacije strateškog nadmetanja Kine i SAD.
