Zaiskrilo je još u septembru na vrhuncu predizborne kampanje u BiH kada je predsednik Hrvatske Zoran Milanović u Splitu izjavio da će insistirati na tome da Hrvatska može da pošalje svoje oružane snage u tu misiju ako bude htela, a nastavljeno je najnovijim pismom koje je šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman uputio generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu. Iako je pismo poslato još 14. oktobra, šira javnost je za njega saznala tek pre dva dana. Grlić Radman se u pismu, pište Slobodna Dalmacija, poziva na načela Alijanse i upozorava njegovo rukovodstvo NATO-a na moguće posledice ako se Hrvatskoj uskrati nešto što joj pripada kao ravnopravnoj članici.
„Ostaje principijelan stav Hrvatske da učestvuje u takvoj misiji mora biti otvoreno za sve saveznice, jer je to naše inherentno pravo, što je navedeno u preambuli Severnoatlantskog sporazuma kroz odlučnost da ujedinimo napore za kolektivnu odbranu te za očuvanje mira i sigurnosti. Tokom diskusije s Alijansom omogućili smo relevantne činjenice i objašnjenja, zauzimajući konstruktivan i staložen pristup”, piše, između ostalog, u pismu ministra Grlić Radmana upućenom Stoltenbergu.
Napominje da „ne postoje pravne, kao i to da ne bi trebale postojati bilo kakve političke prepreke ili zabrinutosti za učešće Hrvatske u bilo kojoj misiji ili operaciji NATO-a”.
Kada je u pitanju odnos Hrvatske prema BiH, Grlić Radman je Stoltenberga podsetio da je Hrvatska 90-ih godina bila ključna za obezbeđivanje podrške, vojne i humanitarne pomoći, kao i za obezbeđivanje i implementaciju mira u BiH, odnosno da je po pozivu bosanskohercegovačkih vlasti na osnovu Splitskog sporazuma iz 1995., pomoć Hrvatske bila ključna za oslobađanje velikih delova BiH, što je, kako je naveo, stvorilo pretpostavke za zaključivanje Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Dejtonu.
Navodno je Radmanovo pismo u javnost dospelo, po svemu sudeći, već dobro uhodanim kanalima između nekih sarajevskih medija i (para)obaveštajnih struktura pod kontrolom najjače bošnjačke stranke, SDA. Njeni prvaci, ali i drugi bošnjački član Predsedništva BiH Željko Komšić, koji je kao predstavnik hrvatskog naroda u to telo izabran glasovima Bošnjaka, kao da su već imali unapred spremne reakcije.
Po svom sadržaju i tonu, kažu, ni najmanje se ne razlikuju od onih što su u septembru reagovali na Milanovićevu splitsku izjavu.
„Najveći ‘branitelj države’ opet je Komšić, dok odlazeći-poraženi duo Džaferović – Izetbegović sve gleda iz prikrajka, naslađuje se i nada belaju koji bi mogao promeniti tok nekih stvari. U najkraćem, hrvatskog vojnika na teritoriju BiH oni ne mogu videti niti ‘naštampanog’“, piše splitski dnevnik.
Navode da institucije BiH neće biti za to čak ni u slučaju da NATO savez pristane na ultimatume hrvatskog ministra Grlića Radmana.
Dodaju i da je Komšić u pismu Stoltenbergu piše da hrvatski ministar Grlić Radman iznosi neistine kada govori o nekadašnjem angažmanu hrvatske vojske u BiH, jer, kako kaže, namerno previđa dve itekako važne okolnosti.
„Prvu, da je Republika Hrvatska bila učesnik međunarodnog sukoba, što je utvrđeno presudama Haškog tribunala, i drugu okolnost da je kasniji angažman Vojske Republike Hrvatske, temeljem Splitskog sporazuma bio ostvaren tek nakon odobrenja institucija države Bosne i Hercegovine, a ne po zahtevu međunarodnih vojnih snaga, pa ni samog NATO-a”, naveo je Komšić.
Slobodna Dalmacija konstatuje da je ovog puta izostala reakcija večne ministarke spoljnihh poslova BiH Bisere Turković (SDA).
