Najsvežiji podaci ukazuju na još snažne, dvocifrene stope rasta izvoza i uvoza u Adria regionu, ali prognoze za budućnost nisu optimistične, ističe analitički tim Bloomberg Adrije.
Stope rasta izvoza i uvoza kreću se od 11,2 odsto, odnosno 21,8 odsto na godišnjem nivou u Severnoj Makedoniji do 56,9 odsto, odnosno 72,6 odsto na godišnjem nivou u Hrvatskoj.
Izvoz zemalja Adria regiona u avgustu
| Vrednost u milijardama evra | Međugodišnja promena | |
|---|---|---|
| Srbija | 2,14 | 23,4% |
| Slovenija | 4,19 | 51,9% |
| Hrvatska | 2,01 | 56,9% |
| Bosna i Hercegovina* | 0,84 | 22,6% |
| Severna Makedonija | 0,63 | 11,2% |
* podaci za septembar
Većina zemalja još koristi talas zdrave inostrane potražnje koja je plod visokih stopa privrednog rasta glavnih trgovinskih partnera u regionu, snažne domaće potražnje (podstaknute štednjom akumuliranom u vreme pandemije i jakim tržištem rada), te možda i najvažnijeg faktora u ovom trenutku – visoke inflacije.
Uvoz zemalja Adria regiona u avgustu
| Vrednost u milijardama evra | Međugodišnja promena | |
|---|---|---|
| Srbija | 3,02 | 29,1% |
| Slovenija | 4,71 | 44,3% |
| Hrvatska | 3,86 | 72,2% |
| Bosna i Hercegovina* | 1,35 | 31,2% |
| Severna Makedonija | 0,98 | 21,8% |
* podaci za septembar
Srbiju čeka snažan rast uvoza
Naša zemlja je uspela da ubrza stope rasta izvoza i uvoza na 23,4 odsto, odnosno 29,1 odsto na godišnjem nivou, posle dva uzastopna meseca sporijeg rasta spoljne trgovine. U nadolazećim mesecima očekuje se snažan rast uvoza, posle odluke Evropske unije (EU) da zabrani transport ruske nafte preko svoje teritorije, to jest uglavnom preko Hrvatske i JANAF-ovog naftovoda.
Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju kako će to povećati troškove uvoza energije, budući da Srbija trenutno nema drugi kopneni priključak. Upravo zato srpska vlada planira da investira u izgradnju priključka na Družbu ili Transjadranski gasovod.
Miriše na probleme za hrvatski izvoz
Hrvatska je zabeležila najveći spoljnotrgovinski deficit od 1,85 milijardi evra i najniži odnos pokrivenosti uvoza izvozom od 52 odsto među državama Adria regiona, jer povećanje izvoza od 56,9 odsto međugodišnje nije moglo da nadoknadi rast uvoza od 72,6 odsto. Oba pokazatelja su bila pod jakim uticajem izvrsne turističke sezone, a zbog naglašenog uvoza usluga proizlazi i veća potražnja za robom, naročito prehrambenim proizvodima. Uz to, odnos pokrivenosti uvoza izvozom bio je na najnižem nivou od juna 2013. (46,6 odsto), što uz pogoršane nivoe izvoznih narudžbina od jula do septembra sugeriše na probleme pred izvoznim delom privrede.
Slovenija regionalna velesila
Slovenija je, pak, u avgustu zabeležila rast izvoza na godišnjem nivou od čak 51,9 odsto, pre svega zahvaljujući povećanju izvoza u treće zemlje (van EU) za impresivnih 90 odsto. Uvoz je rastao nešto blaže – za 44,3 odsto međugodišnje, a glavni pokretači su rast domaće potražnje (koja je ojačala nakon ukidanja pandemijskih ograničenja) i visoka zavisnost uvoza od izvoza. Kada se gledaju opšti parametri, Slovenija je spoljnotrgovinska velesila u regionu. Iako je po broju stanovnika upola manja od Hrvatske, odnosno ima tek trećinu stanovnika Srbije, vrednost izvoza joj je jednaka zbiru izvoza navedene dve zemlje.
Severna Makedonija jedina s pozitivnom prognozom
Severna Makedonija beleži najsporiji rast izvoza i uvoza od svih zemalja Adria regiona – 11,2 odsto, odnosno 21,8 odsto na godišnjem nivou, a time i najblaži trgovinski deficit od 0,35 milijardi evra. Najveći pozitivni doprinos izvozu dao je sektor hemikalija i srodnih proizvoda s rastom od 15,6 odsto, dok je uvozu najviše doprineo rast od 20 odsto u segmentu mineralnih goriva, maziva i povezanih materijala.
Geopolitička situacija prikočila je snažniji rast spoljne trgovine zbog zavisnosti od ruske energije, ali od svih država regiona, Severna Makedonija jedina ima rastuće prognoze za izvoz zbog povećane procene međugodišnjeg nivoa izvoznih narudžbina, koje rastu od aprila 2021. godine.
Izbori u Bosni i Hercegovini bi trebalo da donesu stabilnost
Bosna i Hercegovina (BiH) je, za razliku od ostatka regiona, već objavila septembarske podatke koji pokazuju rast izvoza za 22,6 odsto na godišnjem nivou, što je nešto sporije u odnosu na avgust kada je rastao za 23,9 odsto. Uvoz je takođe blago usporio, na 31,2 odsto međugodišnje, sa 33,7 odsto u avgustu. Jača inostrana i domaća potražnja, zajedno s inflatornim pritiscima, pokreću sveukupno snažno povećanje spoljne trgovine. Nedavno održani izbori i brzo formiranje vlasti trebalo bi da se pozitivno odraze na privredne rezultate u zemlji.
Deficit svuda
Svim zemljama u Adria regionu zajednički je minus u vrednosti spoljnotrgovinskog bilansa. Od januara pa do najnovijih dostupnih podataka varira od 11,5 milijardi evra u Hrvatskoj do 2,5 milijardi evra u Severnoj Makedoniji. Najzanimljiviji je slučaj Slovenije, kojoj je deficit narastao neverovatnih 35 puta u odnosu na isti period lane, iako iznosi tek 2,89 milijardi evra.
Spoljnotrgovinski bilans zemalja Adria regiona u avgustu
| Vrednost u milijardama evra | Međugodišnja promena | |
|---|---|---|
| Srbija | -7,36 | 73% |
| Hrvatska | -11,45 | 79% |
| Slovenija | -2,89 | 3.368% |
| Bosna i Hercegovina* | -3,91 | 46% |
| Severna Makedonija | -2,5 | 48% |
* podaci za septembar
Slovenački slučaj je pokazatelj koliko je region zavisan od potražnje najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera poput Nemačke i Italije čije privrede koketiraju s recesijom.
Deficit bilansa nije endemski za Adria region – naprotiv, na nivou EU ove godine je ostvaren rekordan spoljnotrgovinski deficit zahvaljujući vrtoglavom rastu cena energenata.
„Predviđamo da će se nivoi rasta spoljne trgovine, i izvoza i uvoza, u Adria regionu stabilizovati do kraja godine pod jakim uticajem svetskog privrednog usporavanja i pada realnih vrednosti plata. S dolaskom 2023, prognoziramo da će godišnje stope izvoza i uvoza postati negativne zbog pretnje recesije, rata u Ukrajini, poremećaja u lancima snabdevanja i smanjenja investicionih aktivnosti. Sve to će imati jak uticaj na izvoz zemalja regiona. S druge strane, pozitivni uticaji dolaze od i dalje snažnog tržišta rada (koje zasad pokreće potražnju), moguće geopolitičke stabilizacije, te pada inflatornih pritisaka“, zaključuje tim analitičara Bloomberg Adrije u svojoj analizi.
