Toronto – U Otavi je počela nacionalna istraga o uvođenju vanrednog stanja u Kanadi u februaru ove godine tokom protesta kamiondžija. Mediji već pišu kako se ovom istragom i početkom javnih saslušanja Komisije za vanredne situacije o tome kako je federalna vlada koristila Zakon o vanrednim situacijama za okončanje protesta „Konvoja slobode” stvara istorija.
Ono što je počelo krajem januara kao vikend protest kamiondžija protiv ograničenja izazvanih antikovid merama vlade, brzo se pretvorilo u višenedeljnu okupaciju centra Otave i blokadu ključnih graničnih prelaza između Kanade i SAD. Posle nedelja blokade zbog koje su prestala sa radom mnoga preduzeća u glavnom gradu, prekograničnih napetosti i zabrinutosti zbog pretnji ili dela „ozbiljnog nasilja u cilju postizanja političkog ili ideološkog cilja”, premijer Džastin Trudo je 14. februara preduzeo korak bez presedana.
Aktivirao je Zakon o vanrednim situacijama, po prvi put od donošenja ovog akta 1988. godine. Ovaj zakon predviđen je kao odbrana zemlje u situacijama kada je ugrožen njen ustavni poredak i javna sigurnost. Prilikom proglašenja vanrednog stanja u državi, policiji i zvaničnicima su data nova ovlašćenja, a mnogim demonstrantima izrečene su novčane i zatvorske kazne. Kamiondžije i učesnici blokade u Otavi i drugim mestima širom Kanade pozivali su na ukidanje antikovid mera, a u nekim slučajevima i na smenu Trudoove vlade. Posle velikih policijskih operacija koje su rezultirale brojnim hapšenjima, podizanjem stotina optužnica i uklanjanjem blokada i redova transportnih kamiona u glavnom gradu, blokiranja bankovnih računa, učesnika protesta i građana koji su ih podržavali, Trudo je odlučio da ukine vanredno stanje i to samo nedelju dana po uvođenju, rekavši da situacija „više nije hitna”.
Sada se očekuje da će premijer i nekoliko članova savezne vlade, kao i najistaknutiji organizatori „Konvoja slobode” svedočiti na ovim saslušanjima.
Prema rečima bivšeg sudije Višeg suda Ontarija, Pola Rouleaua, koji vodi istragu, očekuje se da se osvetle događaji koji su doveli do proglašenja vanrednog stanja. Zadatak specijalne komisije koja vodi istragu je da ispita okolnosti koje su dovele do primene Zakona o vanrednim situacijama i mera koje su preduzete za rešavanje vanredne situacije i da se dođe do zaključaka o „primerenosti i delotvornosti” mera koje je preduzela vlada.
Tačnije, to znači da komisija ispituje „evoluciju i ciljeve” protesta, ulogu domaćeg i stranog finansiranja, korišćenje društvenih medija, izvore dezinformacija, ekonomski i međunarodni uticaj blokada… Očekuje se da će konačni izveštaj skupštini pružiti informacije o tome kako sprečiti da se slični događaji ponove.
Dok je Trudo branio „odmerenu”, ali „neophodnu” upotrebu zakona od strane svoje vlade, rekavši da će istraga obezbediti važan nivo odgovornosti i nadzora, kritičari pozivanja na nacionalna ovlašćenja za vanredne situacije izrazili su zabrinutost da bi istraga mogla previše da se fokusira na akcije demonstranata, a mnogo manje na odgovornost saveznih, pokrajinskih i opštinskih vlasti.
Saslušanja će trajati šest nedelja svakodnevno i otvorena su za javnost.
Komisija će krajem novembra organizovati niz panel diskusija, okruglih stolova sa stručnjacima iz različitih oblasti. Svaki panel će se fokusirati na zajedničku temu ili skup pitanja, uz doprinose grupa i pojedinaca kojima je odobreno pravo da daju svoje analize. Izveštaj komisije će se naći pred parlamentom do 20. februara 2023.
