Kakvi god lideri bili, Evropa je danas podeljena na staru koja je realnija i novu koja ne pita za cenu saradnje sa SAD. Iako se ta vernost i pokornost vezuju za NATO i Ameriku, kaže Jovanović, u suštini je to veza sa američkim vojno-industrijskim interesima.
„Pogledajte samo šta se prvo desilo posle 24. februara – Nemačka je objavila da izdvaja 100 milijardi evra za naoružavanje, a najveći deo ide na kupovinu američkih borbenih aviona F-35s koji su sposobni da nose nuklearne bombe. Nije li tom velikom i interesantnom narudžbinom kod Lokid Martina, Nemačka kupila i pravo na posedovanje nuklearnog oružja, jer zašto bi plaćala avione trideset odsto skuplje za korišćenje klasičnog naoružanja,“ upitao je naš sagovornik.
Prema njegovoj oceni, nemački kancelar Olaf Šolc nije ni približno dobar lider kao Angela Merkel, ali i takav, dodaje Jovanović neće propustiti da naglasi da njegova zemlja izdvaja veliki novac samo da bi se ojačao NATO. „Tu je Alijansa samo pokriće za naoružavanje Nemačke. Paralelno sa tim, Šolc govori o Nemačkoj kao prvoj evropskoj vojnoj sili. To znači da je on otvoreno rekao da želi da njegova zemlja bude vojno najmoćnija u Evropi. Da li ona to može da bude ako Francuska, njen sused, ima nuklearno oružje? Šolc, dakle, uključuje posedovanje nuklearnog oružja i to možda modernije od Francuske,“ kategoričan je predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.
Nemačka koristi NATO za bildovanje nuklearnih mišića
Našeg sagovornika zabrinjava što se oko takvih izjava prelazi olako. On podseća i na reči nemačkog predsednika Franka Valtera Štajnmajera da njegova zemlja ima legitimno pravo da se vojno pojavi izvan svojih granica kako bi štitila svoje interese.
„Hoćemo li mi na vreme da se osvestimo i da ovladamo svim tim novim stvarima koje se dešavaju i da ih protumačimo na pravi način? Šta za koheziju Evrope znači to što Nemačka kaže da će posedovati najmoćniji vojni arsenal u Evropi? Povećavaju se ne samo finansijski kapaciteti Nemačke u odnosu na Francusku, već i vojni. Svedočimo trendu koji ne jača osovinu Pariz – Berlin, već trendu jačanja nepoverenja dve države,“ kaže bivši šef diplomatije.
Nemačka dugo, pa i danas, koristi Evropsku uniju da bi prikrila svoje interese na Balkanu. On kaže da su njega lično Nemci pritiskali da otvore svoju kancelariju na Kosovu i Metohiji koristeći argument da smo to dozvolili Amerikancima. Jovanović je, kaže, rekao kolegi Volfgangu Išingeru da i pored toga što cenimo Nemačku, smatramo da su SAD jedina supersila na svetu.
„On mi je na to rekao: ne morate da date Nemačkoj, već Evropskoj uniji. Tako oni danas koriste NATO kao opravdanje za bildovanje vojnih mišića. Smatram da se naša javnost privikava na nenormalne vesti kao deo normalnosti ali moramo razmišljati i o posledicama,“ upozorio je naš sagovornik.
Naivna predviđanja da Rusija može da izgubi ovaj rat
Što se tiče sukoba u Ukrajini naš sagovornik podseća da zapadni stratezi gledaju na to kao na iscrpljivanje Rusije da bi je na kraju i rasparčali. Međutim, Jovanović ocenjuje da su naivna predviđanja da Kremlj može da izgubi ovaj rat. Ovo što se dešava, kaže, samo je jedan oblik globalnog rata protiv Rusije koji ne može da se reši sa Vladimirom Zelenskim. Zato je, dodaje on, potrebno da se radi na kanalima pregovaranja između Rusije, SAD, Berlina i EU. „Sve što bi se dogovorilo u okviru same Evrope ne drži vodu. Ovde se radi o traženju rešenja prvo za novu bezbednosnu arhitekturu koja će garantovati jednaku bezbednost svim nacijama bez obzira da li su već članice nekog vojnog saveza ili nisu“.
Foto: © AFP 2022 / Christof Stache
Jovanović tvrdi da je svet suočen sa destabilizacijom i to ne od 24. februara, već mnogo duže. Svima je, kaže on, jasno da na svetskoj sceni ne postoji lideri poput Šarla de Gola ili Džona Kenedija koji bi mogli da donesu neke odluke ma koliko bile teške i nepopularne ali to vodi ka zaključku da moramo da sačekamo smenu generacija u Evropi da bi došli drugi koji shvataju interese Evrope.
Ujedinjene nacije postoje sa Rusijom ili ih nema
Kao dugogodišnji diplomata, Jovanović naglašava da za ukidanje UN i stavljanja pod znak pitanja učešće Rusije u njima, ne postoje pravni osnovi – od toga kako su i ko ih je stvorio do toga ko je i koliko uložio u njihove temelje.
On kaže da nema zemlje na planeti koja je kao Rusija dala između 25 i 27 miliona ljudskih života za UN.
„Sada, zamislite kakav bi to sistem bio kada bi zemlja sa tolikom žrtvama bila ograničena u tom telu na bilo koji način. Veoma je opasno što se tema ukidanja UN-a legalizuje iz dana u dan. U tom slučaju one bi doživele goru sudbinu od Društva naroda uoči Drugog svetskog rata. Ujedinjene nacije postoje sa Rusijom ili ih nema uopšte“.
Rešenje za krizu koja je nastala, naš sagovornik vidi u približavanju stavova lidera zapadnih zemalja. Trebalo bi da vide da istorija ne može da se vrati, da tekući trendovi multipolarizacije i demokratizacije međunarodnih odnosa ne mogu da se stopira, kao i da novi svetski poredak zasnovan na multicentričnom uređenju nema alternativu i da ne može da se zaustavi pretnjama, isključivanjem, pa ni nuklearnim oružjem.
Uz priznavanje realnosti osnovno je da se svi približe partnerstvu ravnopravnih učesnika u dijalogu i da onda traže novi dogovor koji bi išao u pravcu ojačavanja uloge Ujedinjenih nacija.
