Evropa za tri, četiri godine više nikome neće biti zanimljiva

On za Sputnjik kaže da je takav razvoj situacije već sada sasvim jasan. Tome u prilog govore najnoviji podaci prema kojima je vrednost robne razmene Rusije i Kine u tri kvartala ove godine, porasla za trećinu u odnosu na isti prošle godine i iznosi nepunih 137 milijardi dolara. Prema podacima Carinske uprave Kine, kineski izvoz bio je 52, 2 milijarde dolara, što je 10,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Ruske isporuke u Kinu istovremeno su porasle 51,6 odsto, dostigavši nepunih 84 milijardi dolara.

Rusija na istoku

Ako ruska roba ne može na zapad, može na istok. Moskva je već počela da po povoljnoj ceni preusmerava deo svoje nafte u Aziju povećavajući izvoz u Indiju i Kinu. Njujorška agencija Blumberg ovih dana piše da bi Rusija brzo mogla da pronađe nova tržišta za polovinu nafte na koju je Evropska unija uvela embargo. Kupce bi, po oceni analitičke kompanije Kpler, mogla da nađe u Indoneziji, Pakistanu, Brazilu, Južnoj Africi, Šri Lanki i brojnim zemljama Bliskog Istoka.

„Evropa je dižući taj zid prema Rusiji nju praktično prisilila da nalazi rešenja na većem tržištu. Jedna Indija, jedna Kina, to su 2,5 milijarde ljudi. To su vrlo razvijene ekonomije. Ako pratite paritet kupovne moći, onda je kineska prva na svetu, pa dolazi američka, pa indijska. Dakle indijska će za koju godinu biti druga ekonomija na svetu“, ističe Bušatlija.

Može, kaže on, u politici i da bude razmimoilaženja, ali kada je ekonomija u pitanju tu Rusija ima dobre tržišne odnose i sa Bliskim i sa Dalekim istokom jer je saradnja bazirana na ekonomskom interesu. To, kako dodaje, shvataju i Arapi na Bliskom istoku koji se sve više okreće Rusiji, uvidevši da njihova nafta na tržištu vredi više od niske cene koju su Amerikanci politički držali da bi ugrozili Rusiju i ujedno sami dolazili do jeftinije sirovine.

„Prosto, svet se okreće na tu stranu. Vidite koliko je samo zemalja u poslednja dva meseca izrazilo interesovanje da uđe u Šangajsku organizaciju za saradnju, da uđe u BRIKS, da uđe u Evroazijsku ekonomsku asocijaciju. I to sve zemlje koje su ranije bile vezane za Zapad“, ukazao je naš sagovornik.

Za zemlje EU Rusija i dalje tržište

Na pitanje šta nam govori podatak da je u prvoj polovini godine šest država EU povećalo izvoz u Rusiju, a 16 uvoz iz nje u odnosu na godinu dana ranije, Bušatlija kaže da EU sankcije prema Rusiji koje traju još od 2014. godine, nisu prekinule ranije uspostavljene lance.

To je, kako ističe, bilo vidljivo kada su sankcije ove godine proširene pa se ispostavilo da je uprkos onim uvedenim 2014. godine nemačka auto-industrija u Rusiji i dalje bila u potpunosti prisutna. Nisu se povukli, prosto su gledali svoj interes, kaže ovaj konsultant za strana ulaganja.

Ekonomija je takva, dodaje on. Država mora da bude servis ekonomije, a ako to nije, onda ta ekonomija počne da se ponaša na svoju ruku, ističe naš sagovornik.

U prilog tome, napominje da su Japanci, koji uvoze oko osam odsto ruskog gasa, odustali od bilo kakvih sankcija u energetici. Iako od Rusa kupuju samo osam odsto, rekli su da nema govora da to zamene, jer je teško zameniti i tih osam odsto. A kamoli onih 40 odsto koje je Evropa nabavljala u Rusiji i posle pola godine shvatila da alternativu nije uspela da nađe.

Evropa gubi značaj

„Vidi se da tržište nije prestalo. Ta Evropa i dalje dolazi do nafte i gasa, ali ne direktno od Rusije nego preko američkih i engleskih naftnih koncerna koji kupuju rusku naftu i preprodaju je. Od toga Amerika praktično živi“, smatra naš sagovornik.

Po oceni Bušatlije, sankcijama iz 2014. Evropa je Rusiji pomogla da razvije i ono što nisu imali, pa je tako od uvoznika žitarica za tri godine postala njihov najveći izvoznika na svetu. Sada je ona daleko više potrebna drugima, naročito razvijenim zemljama, nego što su te razvijene zemlje potrebne njima, dodaje on.

Na to ukazuje i podatak da je trgovinska razmena između Rusije i Amerike sada povećana, kao što je to bio slučaj i 2014. godine kada su upravo Amerikanci insistirali na uvođenju sankcija Rusiji.

Na pitanje hoće li Rusija ostati okrenuta istoku i kada se sadašnja situacija u jednom trenutku smiri, Bušatlija nema nikakvu sumnju da će taj trend biti nastavljen.

„To je potpuno jasno jer je to važnije tržište nego Evropa“, uveren je naš sagovornik.