Ove objave je MUP shvatio ozbiljno pa su ova deca privođena u policiju na informativne razgovore.
Šef Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković izjavio je u razgovoru za Politiku, da će i najmanje preteća poruka na društvenim mrežama biti proverena do kraja, a to uključuje utvrđivanje lokacije emitovanja, pretres i hapšenje.
Možda vas zanima
Advokat Borivoje Borojević kaže za Danas da je ovakvo privođenje dece neopravdano i da predstavlja represiju vlasti koja, prema njegovim rečima, na ovaj način želi da prikrije nesposobnost policije i pojedinih škola.
„To je sve u principu nezrela reakcija maloletnika, karakteristična ovom trenutku, a ne neka ozbiljna namera, jer da je namera ozbiljna ne bi je saopštavali tako očigledno i javno“, smatra Borojević.
On, takođe, smatra da u ovakvim situacijima MUP mora biti posebno pažljiv i da se nikako ne sme pretiti deci kako bi se drugi sprečili da izvrše krivično delo.
„Tako se ne vrše generalna i specijalna prevencija. Postoje ozbiljni mehanizmi kojima država treba da se bavi, ovo je samo postfestum pokazivanje sile, ogoljene sile koja jedino preostaje ljudima iz politike jer su nesposobni da se bave konkretnim i suptilnim problemima, pre svega, dece i omladine“, tvrdi Borojević.
Na pitanje Danasa kako može objava na društvenim mrežama da bude protumačena kao sumnja na krivično delo izazivanja opšte opasnosti i ko uopšte vrši tu procenu, Borojević odgovara:
„Pa tu procenu bi trebalo da vrši tužilac, ali očigledno su i tužioci dobili nalog, kao stražari dnevne politike, da pravnu kvalifikaciju prilagođavaju, bez obzira na to što to nisu prave radnje izvršenja tog krivičnog dela“.
Ne samo da privođenje maloletnika u policiju zbog objave na nekoj od društvenih mreža može biti pravno problematično, već ovakav razgovor može ostaviti trag na mentalno zdravlje maloletnog deteta.
Psihološkinja Branka Tišma kaže da su deca posebno osetljiva i da treba biti posebno pažljiv u ovakvim razgovorima sa njima.
„Deca su posebno osetljiva, i mislim da policajci, posebno sa maloletnom decom, ne mogu da obavljaju razgovore bez prisutva roditelja, dakle roditelj mora biti prisutan, ili staratelj, i to bi trebalo da ublaži taj šok kod deteta. S druge strane, to nije dobro, to ne može da ostavi pozitivan efeka, ali može da zaustavi takav način korišćenja društvenih mreža“, kaže Tišma.
Ona je ovakve objave dece i tinejdžera objasnila samom prirodom društvenih mreža i nedostatkom direktnog kontakta u komunikaciji koji je karatkterističan za današnje mlade.
“Njima su ti mediji glavni izvor komunikacije, njihovi socijalni kontakti sa drugim ljudima, roditeljima, drugom decom su u velikoj meri osiromašeni i to je sada glavni vid komunikacije gde zapravo nije važno ko je s druge strane“, objašnjava Tišma.
Psihoterapeut i pedagog Biljana Ćulafić kaže za Danas da razgovor u policiji može imati različite efekte na dete u zavisnosti od uzrasta, ali i od individualnih karakteristika deteta.
„Za neku decu to iskustvo može biti traumatično, za svako dete će biti bar na nivou stresa, ja nisam za takvo rešenje, mislim da je mnogo bolje rešenje za decu koja objavljuju neke neobične objave na društvenim mrežama, da reaguje škola jer i škola takođe ima svoje vaspitne i korektivne vreme“, kaže Ćulafić.
Ona smatra da ako policija već mora da interveniše u takvim slučajevima bolje je pozvati roditelje na razgovor, a ne maloletnu decu.
Na pitanje da li je ovakvo ponašanje dece na društvenim mrežama jedan vid odbrambenog mehanizma koji im pomaže da se nose sa tragedijama koje su se nedavno dogodile, Ćulafić je odgovorila odrično.
Možda vas zanima
„Ja to ne bih nazvala odbrambenim mehanizmom, već je to posledica toga što oni slede sve što je popularno“, ističe Ćulafić.
Ovakve objave na društvenim mrežama Ćulafić je objasnila time da deca još uvek nemaju razvijeno kritičko mišljenje i time što je njihov moralni razvoj i dalje u toku.
„Nije slučajno što čovek sa 18 godina postaje punoletan, dakle tu negde se završava ako ne i nastavlja njegov moralni razvoj, tako da oni nemaju tu svest šta je dobro a šta je loše“.
