Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti objavio je danas na Tviteru svoju, kako navodi „viziju“ statuta Zajednice srpskih opština (ZSO) koja prema njegovoj zamisli, pored ostalog treba da bude „neteritorijalan projekat“ i da priznaje „ustavne karakteristike Republike Kosovo„.
U Kurtijevom nacrtu, koji je predstavio na jučerašnjem sastanku u Briselu, kaže se da će ZSO poticati iz ovlašćenja iz Okvirne konvencije Saveta Evrope, što će, kako tvrdi, pružiti priliku pripadnicima srpske zajednice „da promovišu i zaštite svoje interese kroz samoupravni okvir“.
Kurtijeva „vizija“, kako prenosi Tanjug, promoviše „neteritorijalni projekat“, pri čemu će „svi Srbi na Kosovu biti funkcionalno predstavljeni u skladu sa principom nediskriminacije i jednakosti pred zakonom“.
Na osnovu tog principa za koji navodi da je u skladu sa njihovim pravom glasa iz tzv. kosovskog ustava, Kurti tvrdi da svi Srbi mogu da ostvaruju pravo na slobodno udruživanje radi odbrane ili zalaganja za politička, nacionalna, kulturna, socijalna, ekonomska prava i ciljeve.
Kurtijev „projekat“ predviđa i obezbeđivanje „direktnog kanala komunikacije sa vladom u Prištini“, pored ostalog, kako kaže, kroz učešće u Konsultativnom veću zajednica.
Kurtijevim nacrtom predviđa se i mogućnost da se ZSO finansira iz budžeta vlade u Prištini, međunarodnih organizacija, institucija trećih zemalja i donacija, pored ostalog, kako stoji u dokumentu, i iz Srbije, a sve to, dodaje se, „mora da prođe kroz procedure i propise ministarstva finansija Kosova„.
U dokumentu se predviđa „mogućnost saradnje sa svim institucijama, uključujući opštine, u cilju podrške njihovom radu i misiji“.
Kurti u svom predlogu zahteva da statut ZSO „u potpunosti priznaje ustavne karakteristike Republike Kosovo“ kao što su, objašnjava, poštovanje nezavisnosti, jedinstvo institucionalnog sistema, teritorijalni integritet.
„Uz pomoć važećih zakona projekat ZSO će obezbediti mogućnost ostvarivanja nekih neprofitnih usluga kroz stvaranje udruženja u oblasti kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja za izražavanje, unapređenje i razvoj srpskog identiteta“, navodi se u Kurtijevom nacrtu statuta ZSO.
Dodaje se da će projekat obezbediti „proceduru registracije u vladinom organu odgovornom za opštu upravu i procedure za poštovanje zakona Kosova„.
Kaže se i da će on „obezbediti i promovisati poštovanje političkog pluralizma, slobode govora, slobode udruživanja i prava na slobodnu odbranu političkog i verskog identiteta Srba na Kosovu„.
Na kraju dokumenta Kurti pominje i „rešenost Kosova i Srbije da ostanu posvećene tome da obezbede da „nevećinske zajednice susednih zemalja žive u skladu sa istim standardima zaštite ljudskih prava koji su uobičajeni u demokratskim i kohezivnim društvima.
Statut ZSO, prema Kurtijevoj „viziji“, mora da bude u skladu sa ustavom tzv. Kosova i odlukom ustavnog suda u Prištini od 23. decembra 2015, prema kojoj formiranje ZSO nije u potpunosti u skladu sa tzv. ustavom.
Takođe, navodi on, statut mora da bude i u saglasnosti garancijama bivše šefice evropske diplomatije Federike Mogerini iz iste godine i deklaracijom američkih zvaničnika Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara od 30. januara ove godine.
Kurti je sinoć, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i evropskim posrednicima u Briselu rekao je da je nacrt statuta Zajednice srpskih opština (ZSO), koji je predstavljen na tom skupu „suštinski nespojiv sa ustavom“ tzv. Kosova i izneo tvrdnju da je „jasno da Srbija nastoji da uspostavi Republiku Srpsku na Kosovu„.
Kurti je rekao da je „predložio nacrt vizije o zajednicama sa nealbanskom većinom na KiM“, koji je, kako navodi, inspirisan sporazumom o normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske.
Posle jučerašnjeg sastanka u Briselu, oglasila se i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani koja je pozdravila usvajanje Deklaracije o nestalim osobama.
„Porodice koje nastavljaju da tragaju za svojim najmilijima, koji su tokom režima (Slobodana) Miloševića prinudno nestali kroz sistem ratnih zločina i genocida pod pokroviteljstvom države, više od dve decenije nose ovaj težak teret u svojim srcima. Njima je predugo bilo uskraćeno pravo na pravdu i mir. Nadamo se da će deklaracija dogovorena u Briselu utrti put za priznavanje ovih zločina i pravdu“, napisala je Osmani na Fejsbuku.
Ona je istakla da se zahteva hitna implementacija, a u vezi sa tim, „kao što znamo zbog prethodnih sporazuma, Srbija ima istoriju veoma loših rezultata“, tvrdi Osmani.
Predsednik komisije za nestala lica u Prištini Adnan Hoti, povodom Deklaracije o nestalim osobama usvojene u Briselu, izneo je tvrdnju „da je Srbija konačno prihvatila zločine nad ugroženim stanovništvom“ na KiM.
Možda vas zanima
On je na Fejsbuku izneo i tvrdnju da je Srbija prvi put, zvaničnim dokumentom, „pristala na otvaranje državnih arhiva, uključujući i ona poverljiva“.
Hoti je dodao da je uveren da je „usvojena deklaracija samo prvi korak koji zahteva kontinuirani nadzor i pritisak SAD i EU na Srbiju za sprovođenje preuzetih obaveza, sve dok se ne rasvetli sudbina poslednjeg nestalog na Kosovu„.
