Osim toga, avioni bivšeg sovjetskog porekla, poput Migova-29 više nisu tako brojni i stoga raspoloživi. I, što je još važnije, remont tih aviona nije moguć bez saglasnosti i pomoći Rusije koja je u ovom slučaju, neprijatelj.
Jednostavnije rečeno, Kijev traži besplatne avione koji će za najmanje deset narednih godina moći da obezbede kakav-takav suverenitet ukrajinskog neba. Zvaničnicima u glavnom gradu Ukrajine neko je najverovatnije dojavio da budu dovoljno uporni u zahtevima za isporuku F-16 i da će oni stići. Ako ne do kraja, a ono posle rata.
Modernizacija u Južnoj Karolini
Lokid Martin i dalje proizvodi avione tipa F-16, u pogonu u Grinvilu, u Južnoj Karolini. Tamo se proizvode avioni poslednje verzije, oznake blok 70/72 i modernizuju stariji primerci. Pre toga, taj avion je silazio sa proizvodnih traka u Fort Vortu u Teksasu. Fabrika je 2019. godine preuređena za proizvodnju modernijih letelica, tipa F-35. Time je proizvodnja F-35 povećana za četiri puta.
Američke vazdušne snage i dalje koriste oko hiljadu primeraka F-16. Širom sveta leti približno 3.000 tih aviona. U 25 zemalja. Na primer, Izrael ima oko 170 aviona tipa F-16, Grčka oko 150, Holandija oko 70, Belgija više od 50…
Egipat je dogovorio kupovinu 24 aviona F-16 verzije blok 50/52. Taj posao vredan je 3,2 milijarde dolara. Prostom podelom proizilazi da jedan avion, sa pratećom opremom, košta 133 miliona dolara.
Možda vas zanima
Ukrajina tu sumu sigurno ne može da plati i računa na starije i jeftinije, najverovatnije i besplatne letelice. Za zemlju veličine Ukrajine, neophodno je više desetina takvih aviona. Možda više i od 100, jer nisu svi avioni uvek ispravni i sposobni za upotrebu. A, upravo bi održavanje tih letelica moglo da bude najslabija karika u odbrani ukrajinskog neba. Tamošnji vazduhoplovni mehaničari nemaju iskustvo sa zapadnom tehnologijom, koja je znatno sofisticiranija i složenija za održavanje od bivše sovjetske tehnike.
