„Dolazim od 1965. godine, a priču o strahotama koje sam preživela je nemoguće ispričati. Koliko sam samo noći ‘ludila’ i gledala kako kolju i kako žene nabijaju na kolac i bacaju u Savu, decu koja su bila otrovana bacaju“, potresno priča Kukolj. Gazila je njivama, kako kaže, držeći u rukama dete koje je majka na zemlji rađala.
„Takve scene sam proživljavala tri meseca. Iz moje porodice je nastradao 31 član, od čega je šestoro najbližih. Od rodbine moje majke nastradalo je njih 39“, rekla je Kukoljeva, dodajući da je u njenom selu Međeđa bilo 956 žrtava.
Možda vas zanima
Putovanje u vagonima i scenu kada su opkoljeni došli na ušću Save i Une, a ne smeju piti vodu, jer će stradati ako priđu, sa ogromnom tugom se priseća.
Ispričala je da je oca, brata, tri strica i deda tada vidjela zadnji put.
„Zadnje reči mog oca su bile ‘Držite se deco zajedno i nemoj da se odvajate'“, kazala je ona.
Poručila je da ko god putuje i prolazi kraj Jasenovca, da dođe i pokloni se nevinim zrtvama.
„Moja želja je da se više nikome i nikada ovo ne dogodi, da nema rata i da svi žive u miru i slozi, bez obzira koje vere i nacije bili“, kazala je ona.
