Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muve, a u koju se hvataju male, zaključio je Onore de Balzak. Da je ova misao tačna najbolji dokaz je ponašanje dela međunarodne zajednice u različitim slučajevima. Zapadne političke elite koje sebe smatraju posebnim sebi daju pravo da kad god mogu, pod raznim izgovorima, prekrše međunarodno pravo, kao u slučaju Kosmeta. Ali zato, kada neki drugi to isto čine, onda se diže velika galama i poziva na isti međunarodni poredak koji su oni prethodno više puta gazili.
Jedan od primera je upravo Kosovo, gde se Prištini mimo svih dokumenata omogućuje čak i nezakonito formiranje i naoružavanje vojske, u pravnom pogledu paravojske, uz ignorisanje sadržaja Rezolucije 1244. Na ovu činjenicu upozorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podsetivši da u Rezoluciji 1244, u članu 4 piše da se potvrđuje da će nakon povlačenja jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljeno dogovorenom broju da se vrati na Kosovo kako bi obavljali funkcije u skladu sa Aneksom 2 ovog dokumenta. Dodao je da se istovremeno u tački 9 navodi između ostalog i demilitarizovanje vojske Kosova i drugih naoružanih grupa Albanaca. Vučić je upitao i po kojem aktu im prave vojsku, gde su to UN dozvolile, kada, koja je to tačno rezolucija.
Kako primećuje Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, u razgovoru za naš list, jedno je odnos prema sopstvenoj zemlji, a nešto sasvim drugo odnos prema državama koje nisu deo njihovog „ekskluzivnog” političkog kluba, a prema kojima neretko imaju potcenjivački stav. „Naime, po njihovom mišljenju, za Albance i većinu naroda koji ne pripadaju političkom Zapadu, vladavina prava je neophodnost taman toliko koliko ona štiti njihove ekonomske i političke interese u tim državama. Pošto je ’nezavisno Kosovo’ zapadni projekat, pošto su oni čuvari i protagonisti te lažne države, sasvim je logično da podržavaju formiranje ’vojske Kosova’”, kaže Graovac.
Dodaje da Albanci po njihovom mišljenju nisu narod koji je na njihovom civilizacijskom nivou razvoja, pa samim tim to što ne poštuju baš sve članove sopstvenog ustava, to nije ni važno. „Mnogo je važnije da to što stvaranjem vojske Kosova njihovo ’političko čedo’ uzima još jedan prerogativ nezavisnosti, a što je u potpunom saglasju sa geopolitičkim interesima Zapada. Time jasno pokazuju kolonijalistički mentalitet, potcenjivački odnos prema Albancima, ali i vrhunsko licemerje, jer upravo iste te zapadne zemlje uporno insistiraju na tome da na Kosmetu mora biti uspostavljena vladavina prava”, ističe Graovac.
Da stvaranje „kosovske vojske” predstavlja ozbiljnu pretnju za bezbednost na Balkanu i najgrublje kršenje Rezolucije 1244 SB UN smatra i zvanična Moskva. Rusija je više puta upozoravala na pretnju od takozvane kosovske vojske, budući da nema nikakvih garancija da ona neće biti korišćena protiv srpskog stanovništva o čemu je nedavno govorio i stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da jačanje kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) i namera Prištine da formira vojsku predstavlja veliki bezbednosni rizik za Srbe sa Kosova i Metohije. Za „Politiku” naglašava da je plan Prištine da do 2027. opremi vojsku, a da ona do 2029. bude potpuno operativna. Navodi da u toj transformaciji kosovskim Albancima najviše pomažu SAD, Velika Britanija, Nemačka i Turska. Na taj način, Priština želi da zaokruži takozvanu državnost. „Iako Rezolucijom 1244 nije predviđeno da na KiM bude bilo koja vojna formacija osim Kfora, uz podršku NATO-a, Priština je usvajanjem tri zakona započela proces formiranja takozvane vojske koja treba da izraste iz sadašnjeg KBS-a. Opravdano je pitanje zašto im treba ta formacija kada je garant bezbednosti svima na KiM Kfor koji će dugoročno biti tamo. Kako je moguće da oni tolerišu postojanje paralelne vojne strukture, iako su oni tu na osnovu mandata koji su dobili u UN”, kaže Milovan Drecun.
Opravdano se može pretpostaviti da je ta formacija namenjena da ugrozi bezbednost srpskog naroda na Kosmetu i da eventualno izvodi akcije protiv države Srbije. Nabavljaju dalekometnu artiljeriju, protivoklopnu i protivvazduhoplovnu municiju. Priština planira i da formira helikoptersku jedinicu, koja za sada postoji samo na papiru, međutim, u Turskoj su školovani piloti. „Do sada je formirana samo komandna struktura, ali je nekoliko oficira odškolovano u inostranstvu. Operativna sposobnost helikopterskog odeljenja treba da bude postignuta sredinom 2023. godine, verovatno uz pomoć SAD, gde će Priština da kupi polovne helikoptere”, objašnjava Drecun. Dodaje da se pripadnici KBS-a obučavaju da upadaju na sever Kosova koji je etnički nastanjen Srbima.
Međutim, naglašava Drecun, veći problem predstavlja namera da se uvede vojni rok koji bi bio obavezan i za Srbe, kao i postojanje kopnenih pukova koji mogu da deluju na terenu. „Oni su već kosovske bezbednosne snage ustrojili po principu klasične vojne organizacije, imaju tri pešadijska puka, naoružanje koje je teškog kalibra, imaju i artiljeriju i neke haubice. Žele da nabave još naoružanja, a sve to nam pokazuje da srpski narod može biti ugrožen od te formacije”, ukazao je Drecun.
Kada je u decembru 2018. godine tadašnji premijer privremenih institucija u Prištini Ramuš Haradinaj najavio donošenje posebnog zakona kojim će biti formirana vojska Kosova bilo je i više nego jasno da se radi o odluci koja je u koliziji kako sa međunarodnim pravom, tako i sa pravnim normama na samom KiM. Budući da ustav samoproglašenog Kosova ne prepoznaje vojsku već isključivo KBS za njenu transformaciju bila je neophodna promena ustava. Pošto je bilo jasno da lokalni Srbi neće podržati ustavne promene u tom smeru albanski poslanici i ministri, predvođeni Haradinajem, odlučili su se za Solomonsko rešenje tako što je donet zakon.
„Bilo je za očekivati da se kosmetski Albanci neće držati čak ni sopstvenog ustava ’ko pijani plota’ pogotovo u ovom slučaju. Formiranje vojske za Albance je potvrda nezavisnosti i bila je samo nepoznanica u kojem trenutku će tim putem krenuti i kada će dobiti međunarodnu podršku da tako nešto i urade. Sem toga, kod Albanaca na Kosmetu postoji duga tradicija nepoštovanja zakona. Bilo da su se nalazili u Osmanskom carstvu, bilo u monarhističkoj ili komunističkoj Jugoslaviji, uvek su prevashodno držali do svog običajnog prava, a plemenske odluke bile su im daleko važnije od bilo kakvih državnih normi”, podseća Srđan Graovac i dodaje da su lokalno albansko stanovništvo i njegove vođe ignorisale plaćanje poreza, mobilizaciju i oduzimanje oružja od civila.
A pokrajinska skupština nedavno je usvojila strategiju bezbednosti od 2022. do 2027. godine, dok je premijer Albin Kurti rekao da je budžet za KBS povećan sa 63 miliona na oko 102 miliona evra za 2022. godinu. Prema njegovim rečima, kreirane su i nove linije snabdevanja sistemima naoružanja direktno, kako je rekao, „jedna država sa drugom državom”, uz ponavljanje da Kosovu preti Srbija. Milovan Drecun napominje da prištinska strana želi da pričom o navodnoj opasnosti od Srbije zamaskira sopstvene pripreme za nasilno rešavanje pitanja severa Kosova.
Graovac: Ogoljeno licemerje na globalnom nivou
Zapad se poslednjih pola veka nije mnogo pozivao na međunarodno pravo i za politički Zapad nikad nije ni bilo dileme da je ono uvek bilo oružje slabijeg, onog ko mora da se brani. Amerika i Evropljani već decenijama nisu bili u toj situaciji. Od završetka „hladnog” rata 1989. godine oni su bili ti koji napadaju, tako da im međunarodno pravo, pa i Rezolucija 1244 suštinski ništa ne znače. „Najmoćnijima je kroz istoriju uvek sledovalo ono najvažnije pravo koje postoji na globalnom geopolitičkom nivou, a to je pravo jačeg. Agresija na SR Jugoslaviju, Republiku Srpsku, Irak, Libiju, Siriju. Nepoštovanje međunarodnih sporazuma, pa samim tim i Rezolucije 1244, koja ne predviđa postojanje vojske kosova. Sve su to samo primeri flagrantnog kršenja međunarodnog prava i obilatog korišćenja prava jačeg. Međutim, kada je Rusija napadom na Ukrajinu uzela za sebe ono što su na Zapadu smatrali njihovim ekskluzivnim pravom i kada su u Kremlju pozivajući se na ’kosovski presedan’ izvršili pripajanja Krima, Luganske, Donjecke i Hersonske oblasti, licemerje Zapada u potpunosti je ogoljeno i na globalnom nivou”, kaže Srđan Graovac. Navodi da „licemerna politika Zapada zasnovana na dvostrukim aršinima ne samo što se nastavlja nego se pretvorila u svojevrstan čak i pomalo komičan paradoks”.Antrfile
Od terorista, preko gorske službe spasavanja, do poziva u NATO
Od formiranja oslobodilačke vojske Kosova, njenom transformacijom u kosovski zaštitni korpus i kosovsku policijsku službu 1999. potom – transformacijom u kosovske bezbednosne snage 2008, i formiranje kosovske vojske, javnosti su u svakoj od ovih faza pažljivo servirane poruke. Prvo su navodili da KZK neće biti vojska, a da će se njeni nenaoružani pripadnici boriti protiv elementarnih nepogoda i spasavati stanovništvo u slučaju prirodnih nesreća, preko toga da će KBS nositi lako naoružanje i da je to formacija odgovorna za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivnih naprava i civilnu zaštitu. Sve te transformacije su pratili demanti Zapada da će Kosovo imati svoju armiju, da bi pre nekoliko dana ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer rekao da smatra da tzv. Kosovo treba da bude u NATO-u.
