Zašto je Vilijam Voker dobio nadimak Gospodin Pokolj

Incident koji se dogodio u selu Račak, u januaru 1999, bio je povod za agresiju NATO na Srbiju i tadašnju Jugoslaviju.

Vilijam Voker, američki „karijerni diplomata“, koji je u vreme, 1998/99. godine, obavljao dužnost šefa verifikacione misije OEBS-a na Kosovu, pružio je željeni alibi NATO-u za intervenciju protiv Srbije, ne samo svojom interpretacijom „slučaja Račak“.

Podsetimo, Voker je incident u ovom selu odmah proglasio za „masakr“, koga su, navodno, počinile srpske policijske snage nad nedužnim albanskim civilnom stanovništvom.

Voker nije sačekao da se obavi uviđaj ni istraga posle ovog incidenta, niti ga je interesovao nalaz međunarodnog tima forenzičara koga je predvodila Helena Rante, patolog iz Finske.

Za njega, stvari su od samog početka bile jasne. Možda je iz tog razloga glasno negodovao i prekidao Ranteovu na njenoj konferenciji za štampu – prema rečima jednog od učesnika, „to je bilo vrlo neprijatno“ – a na sastancima u četiri oka ju je u besu gađao olovkom.

Danas je Voker rado viđen gost na „nezavisnom Kosovu“. U selu Račak podignut mu je spomenik.

Aljbin Kurti, premijer takozvane kosovske države, obećao je Vokeru „pomoć“ od 70.000 evra za pisanje knjige o „slučaju Račak“. Voker je bio i (plaćeni) savetnik nekoliko zvaničnika ove lažne države. Danas se protivi stvaranju Zajednice srpskih opština, jer mu nije jasno šta Srbi žele, pošto su na „Kosovu“ „zaštićeni kao i bilo koja druga manjina u Evropi.“ 

Nedavno, Voker je izjavio da „niko ne može da porekne ni promeni činjenicu da je u Račku počinjen masakr.“

Ko je taj Voker?

Pođimo redom. Čak i u zapadnoj štampi, Vokerova verzija događaja u selu Račak je osporena svega nekoliko dana posle događaja.

Osporio ju je najpre francuski novinar uglednog lista „Figaro“ Rene Žerar, koji je 21. januara 1999. objavio članak koji „dovodi u sumnju realnost ovog užasnog spektakla.“ Žerar postavlja i sasvim logično i opravdano pitanje: nije li Vokerova verzija masakra u Račku možda „previše savršena?“

Sam Žerar je kasnije svedočio o ovim događajima: „Rekao sam da (čitaocima) dugujem istinu. Sledećeg dana napisao sam članak u kome sam naveo da je Voker možda preuranio u davanju svog zaključka. Bila je to velika, udarna vest. ‘Figaro’ ju je objavio ujutru, a ‘Mond’ popodne, članak je izazvao veliku buku. Voker je rekao da je članak grozan i da ne želi da me vidi. I moj prijatelj Amerikanac mi je rekao: ‘Đubre jedno, ubio si priču!“

Novinar Milivoje Mihajlović naknadno se prisetio razgovora koji je imao sa dopisnikom „Njujork tajmsa“ Majkom O’Konorom o Vokeru, u Medija centru u Prištini, 1998:

„On (O`Konor) mi je rekao: ‘Stigli su Voker i Šon Berns, sada će biti opasno.’ Ja sam pitao ko je sad taj Voker, a on je rekao da je to čovek o kome se raspredaju legende u Latinskoj Americi. Izgovorio je i sledeće: ‘Gde je terorizam, gde je droga, gde je intervencionizam – tu je uvek Voker`.“

Mračna uloga Vokera u Salvadoru

Zaista, šta je to Voker uradio u Latinskoj Americi? Kako primećuje novinar Stevan Kostić, Latinska Amerika oduvek je bila „posebno mesto za kaljenje mladih američkih diplomata i operativaca CIA.“

Voker je, već od početka 60-ih, kao operativac CIA prisutan u Peruu, službovao je u velikom broju južnoameričkih zemalja – u Boliviji, Brazilu, a zatim u Centralnoj Americi – odnosno, svuda tamo gde se bili „ugroženi američki interesi“.

Kada je stigao u Peru, početkom 60-ih godina, vojska je upravo izvršila državni udar i uspostavila huntu pod vođstvom Rikarda Pereza Godoja, koji će okrutno vladati Peruom naredne dve decenije.

Ali Voker je ime i zasluženu reputaciju stekao tek u Salvadoru, gde je 1989. imenovan za ambasadora. U ovoj zemlji je tada još besneo građanski rat, jedan od najkrvavijih na tom području, između desničarske hunte, inače saveznika SAD, i levičarskih pobunjenika, okupljenih u „Nacionalnom pokretu za oslobođenje Farabundo Marti“.

Ime Vilijama Vokera u Salvadoru se najčešće pominjalo u vezi sa ubistvom jezuitskih sveštenika, do kojeg je došlo 16. novembra 1989. godine. Tada je ubijen rektor Univerziteta Centralne Amerike Ignjasio Elakurija i još petorica sveštenika. Bio je to događaj koji je iz samog temelja uzdrmao ovu centralnoameričku zemlju.

Elakurija je bio posrednik u pregovorima između gerile i hunte o okončanju rata. Za njegovo ubistvo vlast je smesta optužila pokret „Farabundo Marti“. Voker je spremno podržao verziju hunte.

Međutim, nešto kasnije, ispostavilo se da je sveštenike ubila vojska Salvadora.

Ili on, ili mi

Kako tvrdi američki novinar Džefri Dejvis, naredbu da se Elakurija ubije izdao je salvadorski pukovnik Pons svom podređenom Giljermu Benavidesu. Voker se tada nalazio „u tajnoj prepisci sa Bernardom Arondsonom iz Stejt departmenta“, poručujući mu da je „Benavides rekao svojim ljudima da je otac Elakurija ‘jedan od njih’ i da mora da umre. Ili on, ili mi.“

Drugim rečima, Voker je od početka tačno znao ko je ubica i o tome je obavestio Vašington. To američkoj vladi nije smetalo da ovaj zločin podmeće gerilcima iz pokreta „Farabundo Marti“.

Preokret u istrazi nastaje kada se saznalo da su pokolj izveli pripadnici vojske. Za Vokera je tada zabeleženo da je, kao u slučaju Helene Rante, obilazio novinare i pokušavao da dezavuiše ključnog svedoka rečima: „Nemojte da me citirate, ali ovaj svedok je bezvredan.“

Stvaranje „nove OVK“

Na Kosovu 1998. je Voker, za početak, napravio bukvalno „novu OVK“. Dolazak OEBS-ove misije na Kosovo podudara se sa ozbiljnom krizom u koju je zapala takozvana OVK, koja se praktično raspadala pred srpskim snagama bezbednosti.

„U septembru 1998. godine, praktično smo izgubili rat protiv srpskih snaga bezbednosti, ali je tadašnji američki izaslanik Ričard Holbruk uspeo da izdejstvuje prekid vatre i dolazak verifikacione misije“, rekao je Haradinaj u jednom intervjuu.

„Moram da istaknem da je dolazak `verifikatora` bio neobično važan događaj za Kosovo“, priznao je kasnije Haradinaj. „Nakon ofanzive srpskih snaga, narod je počeo da gubi poverenje u OVK, mislili su da nismo u stanju da ispunimo zadatke, jer se nakon padova nismo uzdizali snažniji i spremniji, kao što se očekivalo.“

Krajem 1998. godine, Amerikanci su, na čelu sa Vokerom, doveli i do ozbiljnih promena na čelu OVK. Iz hrvatske vojske na Kosovo je stigao Agim Čeku, koji je zamenio Sulejmana Seljimija na mestu prvog čoveka u glavnom štabu OVK. Seljimi, poznat i po ratnom nadimku Sultan, nije uspeo da ujedini desetak lokalnih gerilskih grupa, a povremeno je koketirao i sa radikalnim islamistima u Sarajevu.

Zapravo, na Kosovu se mnogo toga promenilo sa dolaskom Vokera. Od tada je OVK za SAD prestala da bude teroristička organizacija i obrazovan je novi štab u Drenici.

„Voker je ujedinio te pobunjeničke grupe“, svedoči Mihajlović. „Pripadnici Verifikacione misije OEBS-a, tačnije Šon Berns, koji je bio pod Vokerovim nadzorom, su ih obilazili, i to je bukvalno bio dvojac koji je ujedinio i formirao OVK.“

Nakon toga, menja se i predstava o OVK u svetskim medijima.

Slava američkog eksperimenta

Voker je postao specijalista za leševe. Slavni američki naučnik i politički aktivista Noam Čomski ga je, u knjizi „Novi humanistički militarizam“, nazvao „specijalistom za manipulacije sa leševima.“ Vokerova prošlost, dodao je Čomski, „umanjuje kredibilitet svake njegove dalje aktivnosti, pa i njegove priče vezane za događaje u Račku.“

Ono što je američka državna sekretarka Medlin Olbrajt radila na takozvanim pregovorima u Rambujeu, Voker je radio „na terenu“, na Kosovu i u selu Račak: pripremio je alibi za agresiju NATO-a i za kasniju okupaciju KiM.

Sve u svemu, Voker poseduje jednu čudesnu osobinu: on može da poriče pokolje, ukoliko su se desili, kao u Salvadoru, što mu je donelo nadimak Gospodin Pokolj, ili da ih izmišlja, ukoliko se nisu desili, kao u Srbiji.

Za Vokera, istinito je isključivo ono što je u interesu „imperije“; ono što nije u interesu je laž. Kako je to svojevremeno objasnio bivši direktor CIA Majk Pompeo, uz prostodušni smeh, studentima u Teksasu: „Kada sam bio kadet, glavni moto je bio: nemoj da lažeš, kradeš i varaš. Bio sam direktor CIA. Lagali smo, varali smo, krali… Imali smo cele kurseve o tome. To te podseti na slavu američkog eksperimenta.“