Amerika se suprotstavila kineskom mirovnom predlogu za Ukrajinu uz obrazloženje da Peking nije nepristrasan posrednik, ali se onda postavlja pitanje kako bi tek Vašington mogao da posreduje s obzirom na to koliko je umešan u rat u Ukrajini.
Kad je ove nedelje ugostio kineskog predsednika Si Đinpinga, šef Kremlja Vladimir Putin pozdravio je kineski plan za postizanje primirja u Ukrajini. U Vašingtonu drugačije gledaju na kineske predloge.
Možda vas zanima
Državni sekretar SAD Entoni Blinken odbacio je kineski predlog kao plan koji priznaje ruske teritorijalne dobitke u Ukrajini, prenosi Blumberg. Džon Kirbi, portparol Nacionalnog saveta za bezbednost, izjavio je da „ne možete razumno gledati na Kinu kao na nekog ko je na bilo koji način nepristrasan”. Kako je dodao Kirbi, Kina nije osudila ruski napad na Ukrajinu i samo „ponavlja rusku propagandu”. Prema njegovim rečima, Peking ne može da bude objektivan ni zbog toga što je povećao uvoz ruske nafte, obezbeđujući Kremlju novac za finansiranje rata u Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao je da bi voleo da razgovara sa Sijem, ali i pojasnio da neće uzeti u obzir nijedan mirovni predlog koji se ne temelji na teritorijalnom integritetu Ukrajine. Zapadno protivljenje znači da ni Ukrajina neće prihvatiti kinesko posredovanje.
Vašington upozorava da Sijeva vlada razmatra mogućnost da Moskvi prodaje oružje za rat u Ukrajini. Iako u Kini poriču optužbe, ovo se na Zapadu uzima kao još jedan razlog zašto Kina ne može da bude nepristrastan medijator.
Ako je to argument protiv Kine, pitanje je koliko bi nepristrasan tek bio Zapad, koji otvoreno Ukrajinu snabdeva oružjem i pruža joj ekonomsku i diplomatsku pomoć. Otkako je Rusija napala Ukrajinu, administracija Džozefa Bajdena slila je u Kijev gotovo dvostruko više novca nego što iznosi ruski vojni budžet. NATO je uslišio molbe da Ukrajini isporuči i nešto od naoružanja za koje se zna da će produbiti konflikt između Zapada i Moskve. U Kremlju na to oružje gledaju kao na dokaz da je Severnoatlantska alijansa strana u ratu. Reč je o američkim tenkovima „abrams”, britanskim „čelendžerima” i nemačkim „leopardima”. Zapad je Rusiji uveo i opsežne sankcije. Kao vrsta zapadne pomoći Kijevu može se uzeti i to što je Međunarodni krivični sud u Hagu prošle nedelje raspisao poternicu za Putinom zbog ratnih zločina u Ukrajini.
Zbog toga Blinkenove i Kirbijeve primedbe na kinesku medijaciju imaju manje veze s pristrasnošću, a više s kinesko-američkim rivalstvom. U Vašingtonu pomno prate kako Kina ostvaruje sve veći politički uticaj u svetu, dokazujući se kao druga najjača supersila.
Ovog meseca je Kina ponudila svoje dobre usluge i na Bliskom istoku pa su Saudijska Arabija i Iran ponovo uspostavili diplomatske odnose. Vang Ji, najviši kineski diplomata i posrednik u saudijsko-iranskom raprošmanu, izjavio je da „svet nije ograničen na ukrajinsko pitanje”. Bila je to packa Zapadnjacima iz čijih se poruka stiče utisak da je rat u Ukrajini nešto najgore što se dešava na planeti, iako se istovremeno ratuje i u Jemenu. Saudijsko-iranski detant pruža mogućnost da se smiri situacija u Jemenu, gde rat godinama traje zbog toga što Saudijska Arabija i Iran podržavaju suprotstavljene strane.
Iako je Kina ojačala veze s Rusijom, a Si posetio Kremlj nakon što su tužioci u Hagu potpisali nalog za Putinovo hapšenje, u Pekingu bi mogli da insistiraju na tome da su neutralni jer nisu priznali aneksiju Krima i ostalih ukrajinskih teritorija koje je Moskva pripojila Rusiji.
Možda vas zanima
Vlada sa Crvenog trga na konflikt u Ukrajini gleda kao na rat putem posrednika. Zbog toga Kremlj poručuje da su pre potrebni pregovori između Moskve i Vašingtona nego između Moskve i Kijeva.
Zvaničan Bajdenov stav je „ništa o Ukrajini bez Ukrajine”, ali su Vašington i Moskva prošle godine vodili neku vrstu tajnih pregovora. Direktor CIA Vilijam Berns i šef ruske Spoljne obaveštajne agencije Sergej Nariškin sastali su se u Ankari. Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan vodio je poverljive razgovore s ruskim pandanom Nikolajem Patruševom i Jurijem Ušakovim, Putinovim savetnikom za spoljnu politiku, javio je „Volstrit džornal”.
Da će za okruglim stolom ponajmanje biti mesta za neutralne nagovestio je i Putin, kad je posle sastanka sa Sijem u utorak izjavio da je spreman za pregovore „kad Zapad i Kijev budu bili spremni”.
