Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nastavlja da blokira ulazak Švedske u NATO, a Mađarska želi novac EU u zamenu za odobrenje članstva obe zemlje, piše nemački „Velt“.
Autor teksta Klemens Vergin tvrdi da NATO ne treba da veruje Turskoj i Mađarskoj, jer su obe zemlje razvile „neprikladne“ veze sa Rusijom, a zatim postavlja pitanje da li bi NATO uopšte trebalo da deli osetljive podatke sa tim zemljama.
Možda vas zanima
„U svom zaokretu ka autoritarizmu, Ankara i Budimpešta su se značajno udaljile od vrednosti za koje se zalaže NATO. Alijansa bi obe zemlje trebalo da tretira kao partnere sa određenim rezervama, što bi pretpostavljalo, na primer, da ne mora nužno da deli određene osetljive podatke sa Turskom i Mađarskom u okviru NATO-a“, navodi Vergin, glavni spoljnopolitički dopisnik nemačkog lista.
Međutim, Vergin govori o autoritarnosti, ali ne pominje da se francuski predsednik Emanuel Makron suočava sa masovnim protestima u zemlji nakon što je progurao penzionu reformu bez glasanja u parlamentu, niti da je zabranio proteste u određenim delovima Pariza.
Vlada u Nemačkoj nastoji da zabrani jednu od vodećih opozicionih partija u zemlji, Alternativu za Nemačku (AFD), čak i nakon rasta popularnosti stranke. Takav autoritarni potez naišao bi na negodovanje Brisela i Berlina ako bi Orban uopšte razmišljao o zabrani opozicionih partija u Mađarskoj.
Što se tiče „ucenjivanja“ NATO-a od strane Mađarske treba se setiti da je prethodno EU „ucenjivala“ Mađarsku, zahtevajući da izvrši reforme u oblasti vladavine prava kako bi dobila milijarde fondova iz EU.
Kad se govori o demokratskom kapacitetu, mađarska vlada prednjači nad nemačkom vladom. Orbanova stranka Fides dobila je tako visok nivo podrške što je rezultiralo još jednom ubedljivom pobedom prošle godine i dvotrećinskom većinom u parlamentu.
Područje podeljene bezbednosti
Vergin tvrdi da će Finska verovatno uskoro ući u NATO, pošto je Erdogan odustao od protivljenja članstvu te zemlje u Alijansi. To znači da će Finska verovatno ući u NATO bez Švedske.
On objašnjava da Ankara takvom odlukom vrši pritisak na mađarsku vladu – koja takođe blokira članstvo dve zemlje – da pristane barem na ulazak Finske u Alijansu.
Možda vas zanima
„Sada je verovatnije da će barem Finska, koja je posebno ranjiva zbog duge kopnene granice sa Rusijom, moći da se pridruži NATO-u u bliskoj budućnosti. Švedska će, s druge strane, verovatno morati da sačeka bar do izbora u Turskoj. Severoistočna Evropa bi tako postala područje podeljene bezbednosti, sa Fincima unutar NATO kišobrana i Šveđanima spolja“, ističe Vergin.
Autor ocenjuje da su Turska i Mađarska hitnu molbu nordijskih zemalja za članstvo, izazvanu sukobom u Ukrajini, pretvorile u „farsu“ i sprečile prijem zbog nerelevantnih razloga.
