Protesti nezadovoljnih građana zbog penzione reforme Vlade Francuske održani su u gotovo svim većim gradovima. Gotovo milion ljudi okupilo se na ulicama većih gradova, a samo u Parizu je od 7.000 demonstranata uhapšeno 217.
Kako je preneo Rojters, demonstranti su bacali kamenice na policiju koja je potom intervenisala kako bi razbila grupe učesnika protesta.
Policija je na Trgu Plas de la Konkord protiv demonstranata koristila pendreke, suzavac i vodene topove.
Neredi su izbili jer je francuska premijerka Elizabet Born pokrenula specijalnu proceduru za usvajanje nepopularnog zakona o penzionoj reformi u Narodnoj skupštini bez glasanja. Reč je o primeni člana 49.3 Ustava prema kom Vlada ima pravo da donese zakon bez glasanja u parlamentu ako predsednik nema podršku većine poslanika.
Ni u skupštini nije bilo mirnije, gde su levičarski poslanici mahali transparentima protiv penzione reforme, glasno negodovali i skandirali.
Korišćenjem takozvanog člana 49.3 Ustava, obezbeđeno je usvajanje predloga zakona o podizanju starosne granice za odlazak u penziju za dve godine – sa 62 na 64, ali to pokazuje da predsednik Emanuel Makron i njegova vlada nisu uspeli da obezbede dovoljnu većinu u parlamentu, preneo je Rojters.
Agencija ocenjuje da će opozicione stranke verovatno tražiti da se glasa o poverenju vladi, ali da je malo verovatno da će vlada pasti jer će je većina konzervativnih poslanika verovatno podržati.
Makron i njegova vlada tvrde da je povećanje starosne granice za odlazak u penziju neophodno da bi se održao penzioni sistem, ali njegov neuspeh da reforma penzionog sistema bude usvojena u parlamentu predstavlja udarac njegovim naporima da sprovede nove reforme, navodi Rojters.
Možda vas zanima
Njegov potez mogao bi da se završi kao Pirova pobeda. Koristeći posebna ustavna ovlašćenja umesto da rizikuje da zakonodavci odbiju reformu, Makron je dao municiju opoziciji i sindikalnim liderima koji su reformu ocenili kao nedemokratsku.
To bi takođe moglo da igra na ruku krajnjoj desnici.
„Ova reforma ima sve sastojke za povećanje glasova radikalne desnice“, rekao je politikolog Bruno Palier.
Prema njegovim rečima, najveći teret reforme snosiće niža srednja klasa, deo stanovništva koji se već osećao kao gubitnik globalizacije, baš kao u slučaju Britanije pre bregzita.
