Istorija vazduhoplovstva je zabeležila da je Nesterov prvi primenio taktiku namernog udara avionom u neprijateljsku letelicu. On je tada oborio austrijski avion, ali je tom prilikom i on poginuo.
Sovjetski piloti u Drugom svetskom ratu su tu taktiku nazvali „taran”. Ona ne podrazumeva samo sudar aviona, već sve moguće radnje koje će naterati neprijateljsku letelicu da izgubi kontrolu i sruši se. Zbog toga „taran” ne treba mešati sa kamikazama, jer su ruski i sovjetski piloti imali velike šanse da prežive. U stvari, prvi uspešan „taran” je izveo Aleksandar Kazakov, najuspešniji ruski pilot u Prvom svetskom ratu, koji je 1915. udario u neprijateljski avion i preživeo. Slične akcije su izvodili i drugi saveznički piloti. Rekord drži sovjetski pilot, poručnik Boris Kovzan, koji je tokom Drugog svetskog rata izveo i preživeo čak četiri „tarana”. I nemački piloti su krajem rata često primenjivali tu tehniku u napadu na američke i britanske bombardere. Japanci nisu zaostajali.
„Taran” nije nepoznat Amerikancima
Amerikanci su optužili ruske pilote da su udarili u dron i otkinuli mu elisu. Rusi su priznali da su izvodili agresivne manevre, pri čemu su u više navrata leteli ispred drona i ispuštali gorivo. Na taj način su pokušali da uguše motor koji pogoni bespilotnu letelicu. Iz Moskve tvrde da su na kraju američki operateri koji su upravljali dronom, u pokušaju da izbegnu ruski Su-27, izveli manevar nakon kojeg je letelica počela nekontrolisano da pada i srušila se u Crno more.
„Taran” nije nepoznat ni američkim pilotima. Tokom terorističkih napada 11. septembra 2001. godine na Ameriku, pilotima vojnih aviona koji su poslati da presretnu avion sa leta Junajted 93, rečeno je da učine sve kako bi sprečili tu letelicu da stigne do Vašingtona. Avioni nisu imali rakete i rečeno im je da ako je neophodno, udare u otetu letelicu. Piloti su trebali da se katapultiraju pre sudara. Na kraju, civilni avion je pao tokom pokušaja putnika da uđu u pilotsku kabinu i preuzmu kontrolu.