Otkako je Olaf Šolc nasledio Angelu Merkel na mestu kancelara, Berlin i Pariz se više i ne trude da „glume” uigrani tandem koji daje ključan ton EU. Nemački kancelar i francuski predsednik sve više liče na dvojac bez kormilara, čija posada, svako za sebe, vesla na svoju stranu u pokušaju da se snađe u lomovima koje je izazvao rat u Ukrajini.
Na proputovanju do Atine, Šolc je juče svratio u Jelisejsku palatu na radni ručak u pokušaju da umiri bes Makrona, koga je razljutilo nekoliko nemačkih „solističkih” inicijativa bez konsultacija s Parizom. Paket od 200 milijardi evra za ublažavanje posledica skoka cena energenata, koji je Berlin usvojio kako bi pomogao građanima i kompanijama da preguraju zimu, samo je poslednja kap u nizu onih koje su iritirale Pariz. Jedan francuski zvaničnik priznaje kako su za tu odluku saznali iz novina.
Koliko su narušeni odnosi između lidera dve ekonomske sile EU videlo se juče iz hladnih osmeha Makrona i Šolca ispred Jelisejske palate, ali i činjenice da se posle ručka nisu pojavili na zajedničkoj konferenciji za štampu.
Portparol francuske vlade Olivije Veran je uoči Šolcovog dolaska umanjio razlike rekavši kako je francusko-nemački dvojac uvek sposoban da prevaziđe teškoće koje se povremeno pojavljuju u odnosima dve države: „Sastanak pokazuje da je ovo prijateljstvo živo”, rekao je juče Veran, prenosi Rojters.
Da sve nije išlo baš glatko pokazuje to što su Pariz i Berlin dan uoči radnog ručka poslali oprečne signale o tome da li će biti izjava za novinare. Iz nemačke vlade je stiglo saopštenje da će se Šolc zajedno s Makronom pojaviti pred kamerama, ali je iz kabineta francuskog predsednika poručeno da neće biti konferencije za novinare. Očito da francuski predsednik nije hteo da ustupi medijski prostor Šolcu za „revanš” posle Samita EU na kojem je Makron javno isprozivao nemačku vladu.
Tenzije između Francuske i Nemačke ogoljene na samitu EU izazvale su zabrinutost da dve zemlje neće moći da prevaziđu svoje razlike kao što su uspevale u prošlosti, ukazuje „Fajnenšal tajms”, koji je jučerašnji susret video kao pokušaj da se poprave odnosi dve zemlje koje su pokretačka snaga EU.
Spor oko ograničenja cena gasa samo je pokazatelj kolike su razlike između dve evropske administracije. Berlin i Pariz obično bi dogovarali blisku koordinaciju uoči samita i njihova usaglašena pozicija bila bi mapa puta za EU. Ali, ovog puta taj diplomatski napor je izostao, jer su se dve zemlje sukobile povodom niza pitanja.
Poslednjih nedelja Šolc i Makron su se više puta našli na različitim stranama u vezi s važnim pitanjima, što je zabrinulo i ostale evropske lidere: kako se izboriti s energetskom krizom, odbrambene strategije i pronalaženje najboljeg pristupa u suočavanju sa sve jačom Kinom…
Sve je kulminiralo prošle nedelje, kad razlike više nisu mogle da se sakriju od očiju javnosti. Prvo je planirani francusko-nemački samit u Fonteblou odložen za januar, i to zbog velikih razlika u tekstu zajedničke deklaracije. Zatim je usledio samit EU u Briselu, na kojem je neslaganje između dve vlade postalo još upadljivije.
Francuski predsednik je na samitu EU prošle nedelje javno izrazio svoje nezadovoljstvo, rekavši da „nije dobro ni za Evropu ni za Nemačku da se ona sama izoluje” protivljenjem ograničenju cene gasa.
Makron je iskoristio briselski samit da uguši svaku nadu Berlina za izgradnju gasovoda „Mid kat” koji je trebalo da Nemačkoj dovede dodatni gas sa severa Afrike preko Španije i Portugalije. Umesto ovog gasnog koridora, koji je mogao da bude završen za osam ili devet meseci, lideri Francuske, Španije i Portugalije najavili su podmorski projekat „cevovod zelene energije” – „Bar mar” – između Barselone i Marselja, koji je još u povoju.
Nema sumnje da je glavni izvor tenzija između Francuske i Nemačke ruska intervencija u Ukrajini, koja je obe ekonomije stavila pod veliki pritisak.
U Parizu postoji dublja zabrinutost od kratkoročnih briga oko ruskog rata i njegovog ekonomskog uticaja. Sumnje se uvlače u sveukupne odnose Francuske s Nemačkom, kako raste strah da Berlin želi da pomeri svoj fokus na istok, što bi dugoročno moglo da ojača dominaciju Nemačke u Evropi.
„Francuzi se brinu da će Nemačka na kraju postati bliža istočnoj Evropi, s potencijalnim članicama EU poput Ukrajine i zemalja zapadnog Balkana, nego Francuskoj”, kaže Džejkob Ros, naučni saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose, za Radio Slobodna Evropa.
Francusku vladu iznervirala je i vest da Šolc sledeće nedelje planira da ode u Peking. U Jelisejskoj palati razmišljaju da bi bilo bolje da Makron i Šolc zajedno posete Kinu, ali po mogućstvu kasnije, ne odmah posle kongresa Komunističke partije Kine. Kako za „Politiko” kaže jedan francuski zvaničnik, odlazak Si Đinpingu na noge odmah pošto je dobio treći mandat je „previše skup”.
Nekoordinisani pristup Nemačke i Francuske Kini u suprotnosti je s poslednjom posetom Sija Evropi 2019. godine, kada ga je dočekao Makron. Tom prilikom francuski predsednik je na sastanak s kineskim liderom pozvao kancelarku Angelu Merkel i predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera.
Očigledno je da je Pariz tada hteo da Pekingu demonstrira evropsko jedinstvo, koje se u današnjim nesigurnim vremenima teško pronalazi.
