Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kristofer Hil ponovo je danas od Srbije tražio da uvede sankcije Rusiji, navodeći da će morati da donese odluku jer, kako navodi, zbog „neuvođenja plaća visoku cenu“.
On je u intervjuu za novopazarski radio Sto plus kazao da je veoma važno da Srbija ne čeka da postane članica Evropske unije, već da svoju politiku, u postupku pristupanja, usklađuje sa EU, pa i po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.
„Moramo da znamo da je Rusija brutalno napala svog suseda, mnoge male evropske države su uvele sankcije, iako je to bilo teško za njih, ali su to uradile jer je to ispravno. Verujem i da će Srbija to shvatiti, nikada nije kasno da se učini prava stvar“, rekao je Hil.
Na pitanje šta najviše usporava napredak Srbije ka EU – neuvođenje sankcija Moskvi, nedovoljan napredak u dijalogu sa Prištinom, stanje demokratije ili problemi unutar same EU, ambasador Hil je kazao da bi najiskreniji odgovor bio „sve to zajedno“.
„Ali najvažnije je da se građani Srbije sami uvere da je taj put ka EU pravi, a mi smatramo da jeste. Nadam se da će građani Srbije to uvideti, svestan sam da postoje frustracije i nezadovoljstvo što taj proces nije brži, ali je najvažnije da je Srbija na dobrom putu“, ocenio je Hil.
„Srbija je dosta napredovala. Ne slažem se sa pesimistima koji govore da Srbija ide u lošem pravcu. Srbija ide u dobrom pravcu. Znam da je frustrirajuće teško i sporo, ali je na dobrom putu i mi ćemo je podržavati koliko god možemo“, poručio je Hil iako je Srbija još pre više od 10 godina dobila status zemlje kandidata za članstvo u EU.
Optužuje Rusiju da ne pomaže Srbiji, zaboravio da je Amerika bombardovala našu zemlju
Američki ambasador izjavio je da smatra da je uticaj Moskve na Beograd negativan, i bez ikakvih dokaza izrekao da su rezultati Rusije u Srbiji loši i da će građani morati u to da se uvere.
„Moje mišljenje je da Rusija ne pomaže Srbiji, ni na koji način. Nisu uradili ništa da pomognu oko rešavanja pitanja `Kosova`, nisu učinili gotovo ništa kako bi ekonomski pomogli, čak i za njihovu energetsku podršku Srbija mora da plati“, dodao je on.
Hil je zaboravio da napomene kako je Amerika pomogla Srbiji po pitanju Kosova i Metohije. Pitanje je da li je više pomogla bombardovanjem suverene zemlje, rukovodeći NATO agresijom u kojoj su ginuli civili, ili je SAD više pomogla Srbiji uvođenjem sankcija kojima je upropastila ekonomiju zemlje.
Neverovatno je da je Hil zaboravio to da napomene, s obzirom na to da je on lično učestvovao u svim tim nedelima koja je Amerika učinila devedesetih prema Srbiji.
Kao zamenik Ričarda Holbruka, učestvovao je na pregovorima u Dejtonu. Bio je i u Rambujeu i, na predlog tadašnje državne sekretarke Madlen Olbrajt, našao se i ulozi specijalnog izaslanika za Kosovo 1998. i 1999.
Koliko je Amerika „pomogla“ Srbiji po pitanju Kosova i Metohije najbolje se ogleda u tome što je od početka podržavala, čak i oružano, finansirala i promovisala nezavisnost južne srpske pokrajine.
„Niko još nije pristao ni na šta“
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, Hil je rekao da je još uvek rano da se donose ocene ishoda sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija u Briselu i da treba sačekati nove razgovore.
„Mislim da se ide u dobrom pravcu, ali moramo da sačekamo i vidimo jer niko još uvek nije pristao ni na šta. Ne bih da govorim o konkretnim stvarima i rokovima, mislim da je bitno da se pitanja rešavaju, da se posle 10 godina konačno formira Zajednica srpskih opština i da mnogi gledaju na ovo kao test da li je međunarodna zajednica ozbiljno zainteresovana za rešavanje tog pitanja i ja mogu reći da jeste. Samo je potrebno strpljenje“, kaže Hil.
Kazao je da su politički odnosi Srbije i SAD sve bolji, da ga raduje nedavni razgovor predsednika Vučića sa državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, kao i da su stvari na ekonomskom planu dobre.
„Za što bolje odnose je neophodno da imamo što više sastanaka na najvišem nivou. Američke kompanije su prisutne u Srbiji, to su prvoklasne kompanije, sa modernim tehnologijama, a ne tehnologijama iz sedamdesetih godina. Samo u poslednjih par meseci smo imali posetu dve poslovne delegacije. Sviđa im se položaj Srbije na pragu EU, kao i što gaji ambicije da postane deo EU“, rekao je.
Ambasador dva dana u Novom Pazaru
Hil boravi u dvodnevnoj poseti Novom Pazaru, što je prva poseta američkog ambasadora tom gradu nakon skoro šest godina, tokom koje je razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave, dve islamske zajednice, Bošnjačkog nacionalnog vijeća i mladima.
„Ovaj region je veoma važan za SAD. Ovo je dinamično, multikulturno područje za koje se pre 25 godina nije znalo kojim putem će krenuti. Napravljene su teške, ali prave odluke kako bi zajednice živele zajedno. Sačuvani su mir i stabilnost i to treba nagraditi većim prisustvom SAD“, kazao je ambasador.
Dodao je i da je u direktnom razgovoru sa predstavnicima islamskih zajednica i Bošnjačkog nacionalnog vijeća saznao o problemima sa kojima se susreću.
„Saslušao sam ih, ali iskreno vidim napredak i ljudi treba da budu svesni toga. Probleme treba rešavati korak po korak. Najvažnije je da se mir i bezbednost sačuva, na to niko nije imao zamerke. Sve dok ovaj region bude miran i stabilan, imaće više koristi i postaće poželjno mesto za strane investicije“, poručio je Hil.