Predsednik Srbije u Briselu se saglasio sa Evropskim predlogom sporazuma oko Kosova. Kako vama izgleda sve to što se desilo tog dana u Briselu, ali i u danima koji su usledili?
Meni to sve izgleda kao skandal. Kao ruganje zdravom razumu, jer je Vučić pristao na sporazum. Laže u kameru da ga nije prihvatio, mi od Borelja saznajemo da jeste. Zatim laže da je on čitao taj sporazum narodnim poslanicima u Skupštini, a rekao je i to može da se proveri da je taj sporazum non pejper, da je tajna i da o tome ne može da nam govori. Vučić vuče za nos celu Srbiju, ceo srpski narod i sve one građane kojima je dobrobit ove države na srcu.
Šta za vas znači ovaj sporazum, je li to priznanje Kosova?
Ovaj sporazum je za mene nedvosmisleno priznanje Kosova, zato što u svakom od članova imate priču o statusu Kosova kao države. U prvom članu govori se o dobrosusedskim odnosima, a mi nismo u šizofreniji da budemo u dobrosusedskim odnosima sa samima sobom. Ako je Kosovo i po našem Ustavu i po Rezoluciji 1244 deo Srbije, onda mi ne možemo da budemo u dobrosusedskim odnosima. Dalje se govori o tome da će se priznati sva dokumenta, od diploma što pozdravljam, do pasoša što nikako ne pozdravljam. Zato što je pasoš prerogativ, odnosno simbol države. Dalje, imamo da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u različite međunarodne organizacije. Naravno da Kosovo neće stremiti da uđe u Međunarodno ribolovačko društvo već u Ujedinjene nacije. Potom imate razmenu šefova misija, dakle ambasadora. A njih mogu da imaju samo države, a ne teritorije. Palestinski ambasador, što mi možete sad spomenuti, je sasvim druga priča u odnosu na KiM. Dakle, svaki član ovog sporazuma potvrđuje kosovsku državnost.
Čemu su služile barikade na administrativnim prelazima, podizanje tenzija, slanje vojske, odlazak predsednika na razgovore sa Srbima na KiM…?
To je sve bilo zamajavanje, pokazivanje da vlast stoji uz svoj narod i da će ga kao nešto braniti, a u stvari za stolom u Briselu je taj narod nemilosrdno predala, a da ga je prethodno izmanipulisala na jedan brutalan način, zveckajući oružjem i dovodeći te ljude u situaciju da izgube poslove i parče hleba. Pored zamajavanja to je služilo i za “kuvanje žabe”, da se pokaže da smo sve probali i nije nam uspelo. Vlast u stvari nije radila ništa drugo osim gole manipulacije. Ljudi na KiM ionalo kapilarno krvare, odlaze polako, može se očekivati da se stvarno pokupe i da dođu u Srbiju, jer ne žele da se probude u Kosovu koje je članica UN ili sutra u Velikoj Albaniji.
Kada Vučić na RTS-u kaže da će kroz Mapu puta i implementaciju sporazuma pokušati da izuzme prijem Kosova u UN, da li mislite da je to moguće i o čemu on uopšte priča?
Kada prihvatite kao šef države jedan papir kao celinu, implementacija podrazumeva sprovođenje onoga što u tom papiru piše. To nije švedski sto, da vi možete jedno da uzmete, a drugo da ne uzmete. Vučić je trebalo na ovom sastanku da traži da se na ovu tačku četiri doda da se nećemo saglasiti sa prijemom Kosova u UN i da ćemo to aktivno sprečavati. On se saglasio s ovim što jeste, što je duboko pogrešno i to je neka vrsta državnog udara na Ustav ove zemlje. Crvene linije o kojima je Vučić pričao u Skupštini su potpuno pogažene.
Da li mislite da se može promeniti stav pet država koje ne priznaju Kosovo?
Potpuno sam sigurna da Španija i Kipar neće priznati Kosovo, zato što imaju problem na svojoj teritoriji koji je vrlo aktuelan i prema njemu se ponašaju vrlo ozbiljno. Svi se nešto mršte na zamrznuti konflikt, a na Kipru postoji od 1974. godine. Ne vidim da ima rata, a Kipar ne priznaje taj severni deo koji traži da se odvoji. Španija je šta misli o separatizmu pokazala pre nekoliko godina kad je Katalonija pokušala to da uradi.
Šta mislite o Zajednici srpskih opština, da li je to dobro rešenje za Srbe sa KiM?
Ona će biti formirana po kosovskom Ustavu i to će biti deo države Kosova. Ja sam se 2013. godine oštro protivila Briselskom sporazumu, smatrala sam da je duboko pogrešan i da je kopanje puta kosovskoj državnosti. Oduzimanjem ingerencija Beogradu nad lokalnom samoupravom, nad sudstvom i policijom, srpska zajednica je praktično ražalovana na KiM, a ostalo je samo školstvo i zdravstvo po protokolima Beograda. Sad će biti da će školostvo i zdravstvo biti pod ingerencijom ZSO, a ona je pod ingerencijom Prištine. Prema tome Priština će se itekako mešati u rad ZSO, mešaće se u medicinske protokole i šta se uči u školama, tako da se ja jako plašim da će na kraju Adem Jašari postati narodni heroj u udžbenicima za srpsku decu.
Već dugo Narodna stranka traži da se pošalju pisma Rusiji i Kini sa zahtevom da ulože veto na prijem Kosova u UN. Ako potpišemo ovaj sporazum da li možemo od njih tražiti tako nešto?
Ako to budemo tražili od Rusije i Kine posle implementacije sporazuma, mi tražimo da budu veći Srbi od Srba. Zašto bi ulagali veto ako smo se mi složili da Kosovo uđe u međunarodne organizacije?
Pojedine stranke opozicije dale su podršku potpisivanju ovog sporazuma. Šta mislite o tome?
Mislim da je to pogrešno. Ako se neko zalaže za evropske vrednosti, onda bi trebalo da se zalaže za to da ljudi žive jedni s drugima, da poštuju teritorijalni integritet zemalja i da su teritorijalna rešenja u etničkim sukobima loša. Tome nas uči Evropa i toga se Evropa drži osim u ovom slučaju. Strankama koje su omađijane evropskim vrednostima, tu magiju treba razbiti, jer ovo nisu evropske vrednosti.
Sporazumu se otvoreno protivi Narodna stranka, ali i blok oko Dveri, Zavetnika, Novog DSS… Na koji način mislite da sprečite vlast da potpiše sporazum?
Mi ćemo to pokušati institucionalno i vaninstitucionalno. Tražićemo skupštinsko zasedanje gde bismo tražili da se ovaj papir odbaci i da pozovemo predsednika na odgornost, po kojoj je to platformi pregovarao. Mi smo u skupštini prevareni, kako opozicija, tako i njegovi, zato što ni njima nije rekao šta misli da radi. Bojim se da dok se ne blokira Gazela u ovoj državi ništa ne može da se promeni. Verujte mi, 27. februar je vododelnica u srpskoj istoriji. Do sad nam je Kosovo otimano, a sad ga Srbi daju sami.